Rad na sebi

Usamljenost

2 коментара

Kroz razgovor sa ljudima različitih godina, shvatila sam da je nezanemarljiv broj ljudi koji se povremeno ili hronično oseća usamljeno. Osećanje usamljenosti je neprijatno osećanje (ne negativno!), koje ako predugo traje može dovesti do depresije, a to je već problem. Kako je depresija zastupljena kod ogromnog broja ljudi u našoj zemlji, pomislila sam da bi bilo korisno bolje se upoznati sa osećanjem usamljenosti.

usamljenost

Vrlo je jasna definica osećanja usamljenosti “Subjekat oseća usamljenost kada procenjuje da nije u društvu ljudi s kojima bi želeo da bude.” (Zoran Milivojević, Emocije, 2007.)

Naglasila sam na samom početku da ovo osećanje jeste neprijatno, ali ne i negativno. Zašto? Zato što ima pozitivnu funkciju – da pokrene osobu da potraži društvo ljudi koji su mu važni.

Još jedna važna napomena – treba razlikovati osećanje usamljenosti, od činjenice da nekada vreme provodite sami. To znači da možemo biti sami i uživati u tome, jer imamo priliku da se odmorimo i posvetimo sebi, a isto tako možemo biti okruženi većim brojem ljudi, pa ipak osećati usamljenost.

download

Kada govorimo o usamljenosti, treba praviti razliku između:

images (2)

  • Situacione usamljenosti (u tačno određenoj situaciji, tačno znamo ko nam nedostaje) i
  • Strukturale usamljenosti (osećanje usamljenosti je vezano za celokupnu životnu situaciju i ne postoji tačno određena osoba koja nam fali u određenom trenutku).

Dakle, glavna razlika između ove dve vrste osećanja usamljenosti je u tome što kod situacione postoji emotivna vezanost za druge ljude, a kod strukturalne ne postoji.

Čini mi se da je svima jasno, da je strukturalni oblik usamljenosti znatno alarmantniji. Ono što leži u pozadini strukturalne usamljenosti jeste pogrešan odnos prema sebi ili prema drugima. Naime, osoba koja smatra da ona nije dovoljno dobra da bi je neko voleo ili da niko nije dovoljno dobar da bi ona njega/nju volela, ni za koga se ne vezuje, te ima hronično osećanje usamljenosti, koje se ne može vezati za neku određenu osobu ili situaciju.

Kod ovokavog pogleda na stvari, nije retkost da se razvije depresivno raspoloženje.

Dodatan problem može nastati, kada ljudi imaju odbojnost prema ovom osećanju (usamljenost), pa ga pokušavaju sami od sebe sakriti. To mogu činiti na vrlo različite načine – fizičkom aktivnošću, lekovima, alkoholom, učestalim “grickanjem”, zatrpavanjem poslom ili preteranim gledanjem televizije.

Ne propagiram zasvistan odnos prema drugim ljudima. Svima nama je potrebno da nekada budemo sami i da se bavimo isključivo sobom. I to je apsolutno normalno, zdravo, poželjno. Ipak, treba osluškivati sebe. Ako osećamo usamljenost, ok je potražiti one osobe za koje smo emotivno vezani, a sa kojima u tom trenutku želimo da stupimo u kontakt.

images (1)

Ponoviću – usamljenost je neprijatno osećanje, koje ima pozitivnu funkciju. Zato ga ne treba poricati, već mu dozvoliti da vas motiviše.

Advertisements

Аутор: ivana milosavljevic

diplomirani psiholog, predbračni savetnik, transakcioni analitičar savetnik u edukaciji, trener asertivnog treninga

2 thoughts on “Usamljenost

  1. Ja sam definitivno zreo za neku terapiju kod tebe 😀

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s