Rad na sebi


1 коментар

Više ni žene ne plaču

Слика

Da “nije muški plakati”, to smo znali oduvek, ali ne znam da li premćujete da ni žene više “ne smeju” da plaču. Nekako je socijalno prihvaćeno da je plakanje znak slabosti, a da nije muški biti slab – pa retko možemo videti muškarca koji plače. Ali stičem utisak da je došlo vreme gde se suze ni ženi “ne praštaju”. Srećem se sa velikim brojem devojaka/žena koje imaju zabranu na tugu – drugim rečima smatraju da tuga i suze kao jedan od njenih manifestacija nisu prihvatljive, nisu ok. Ovo za posledicu ima da ljudi potiskuju ovo svoje osećanje. Kako i svako drugo potisnuto osećanje, tako ni tuga (žalost), ne isparava poput vode ako dovoljno dugo stoji, već se samo gomila i dobija na snazi. Ovo gomilanje i jačanje osećanja tuge može dovesti vremenom do raznih psihičkih i fizičkih problema, pa sam pomislila da bi bilo dobro pojasniti “snažnim”, “racionalnim” intelektualcima/kama zašto je ok biti tužan i to pokazati.

Pre svega, za sve one praktične – svaka emocija ima svoju funkciju. Tuga je jedno od bazičnih osećanja koja smo evolucijom nasledili i vrlo je bitno! Javlja se kada doživimo gubitak nekog važnog objekta.

Osećanje žalosti ima 3 funkcije:

  1. preispitivanje vrednostnog sistema osobe
  2. emocionalno razvezivanje od izgubljenog objekta
  3. afirmacija postojećih socijalnih veza

Tuga, kao i svaka emocija javlja se kada neku situaciju procenimo kao važnu. U suprotnom bićemo ravnodušni. Dakle, kada izgubimo neki važan objekat (neko nama blizak umre, prekinemo vezu/brak, u saobraćajnoj nesreći izgubio ud, prekinemo višegodišnje prijateljstvo …) prirodno se javlja osećanje žalosti, koje je zdravo i koje je važno razlikovati od depresivnosti.

Kada osećamo tugu, ovo osećanja nam signalizira da smo izgubili nekog/nešto što nam je jako važno. I što je osećanje jače, to je znak da nam je izubljeni objekat bio važniji. Ovo je bitno jer nas podseti na druge, slične relacije/ objekte koje imamo u svom životu, a koji su nam jednako tako važni i koje želimo da čuvamo kako ne bismo i njih izgubili.

Takođe, potrebno je na izvestan način prihvatiti gubitak i adaptirati se na značajnu promenu. Dopuštanjem sebi da odžalimo gubitak, dajemo sebi mogućnost da dobro funkcionišemo u novonastalim okolnostima i da se emocinalno vežemo za neki drugi obejkat.

Слика

Na kraju, izražavanjem ljutnje, šaljemo drugim ljudima poruku šta nam je u tom trenutku potrebno – uteha, pažnja, prostor, razumevanje, strpljenje… Ako im to ne iskomuniciramo, nego prikrivamo svoje osećanje, nećemo moći da se emocinalno razvežemo od izgubljenog objekta, nećemo moći da se adekvatno prilagodimo promeni i nećemo moći da dobijemo od drugih ono što nam je potrebno u tom trenutku.


Оставите коментар

STRAH OD PROMENE

Promena podrazumeva nešto novo, nešto sa čim se treba upoznati, na šta se treba adaptirati. Prve asocijacije na reč promena su verovatno rizik i neizvesnost. Rizik i neizvesnost logično su povezani sa osećanjem straha. Dakle, što je veća promena pred nama, to je i strah od nje veći.

Слика

U životu ponekad budemo u situaciji koja nam ne odgovara, u kojoj smo nesrećni – partenrska veza, prijateljstvo, stan, posao, država – ali koju teško donosimo odluku da promenimo. Pokušali smo da ne vidimo neke stvari, da se navikneno, da promenimo sebe, ali ništa nije dalo rezultat kakav smo želeli. I tako ostajemo u poziciji koja nam ne odgovara, u kojoj smo nesrećni, iz straha od neizvesnosti koju sobom nosi promena.

Kada smo u ovakvoj situaciji šta činiti – ostati večno u poziciji koja nam ne odgova? Neki će se razboleti od nezadovoljstva, neki će čekati da budu toliko nesrećni da će im svega biti preko glave i izaći će iz te situacije, oni koji generalno nemaju teškoće u donošenju odluka će već izabrati za sebe neki drugi put, nekima će biti potrebna pomoć stručnjaka, a nekima će biti dovoljno da detaljnije sami sa sobom prodiskutuju šta je za njih najbolje rešenje. Ovaj tekst namenjen je poslednje pomenutima. Ideja je da dobijete neke korisne, praktične smernice kako da donesete odluku – da li napraviti veliku promenu ili ne?

Слика

  • Kada donosite neku važnu odluku, kada vagate između nekih opcija dobro je svoje misli stavljati na papir. Tako ćete biti fokusirani na problem, ali konstruktivno.
  • Razmotrite pozitivne i negativne strane svake opcije – takozvane liste „za“ i „protiv“.

Слика

  • Kada je velika odluka pred vama to znači da će ona bitno uticati na kvalitet vašeg života, zato je dobro opisati (napisati) kako bi vam izgledao život za (npr.) 5-10 godina, ako biste rizikovali i izašli iz situacije u kojoj ste i na drugom papiru opisati kako bi vam život izgledao ukoliko ne biste napravili promenu. Pri ovoj aktivnosti je važno da napravite što detaljniji opis i da se zaista uživite u to o čemu pišete. Emocija koju budete osetili pri pisanju i jedne i druge „priče“ daće vam jasan znak koji je put kojim želite da idete.
  • Kada ste doneli odluku šta biste želili, dobro pripremite teren za promenu – aktivno tražite novi posao, obučavate se da biste stekli potrebne veštine za zeljeno zanimanje, kontaktirate ambasade ili prijatelje u inostranstvu, informišete se o kupovini nekretnina, najavljujete partneru da želite da razgovarate s njim… Preduzimate korake ka realizacii promene.
  • Nekada će vam biti sasvim jasno šta želite ali ćete osećati prevelik strah od usamljenosti, besparice, neuspeha… U takvoj situaciji potrebno je preispitati racinalnost svojih uverenja koja leže u pozadini ovih strahova. Ovu proveru nekada ćete moći dobro obaviti sami i rešiti se iracionalnih uverenja i propratne emocije preteranog straha. Ukoliko vam to ne pođe za rukom uvek se možete obratiti nekome ko je stručan i ko će vam pomoći da se rešite kamena spoticanja zvanog strah od promene.

 Слика


Оставите коментар

Da li je ok zavideti?

Osoba oseća zavist kada procenjuje da neko drugi nezasluženo ima neku vrednost na koju ona ima isto ili veće pravo.

Kao i svako drugo osećanje tako i ovo ima svoju funkciju i samo po sebi nije loše i negativno. Svrha osećanja zavisti je da nas pokrene ka promeni koja će voditi ka smanjenju razlike lične ili socijalne vrednosti koja postoji između nas i osobe kojoj zavidimo.

Da li to znači da je uvek ok zavideti? Ne!

Слика

Kao i kada smo govorili o osećanju ljutnje, tako i sada treba da istaknemo uslove pod kojima (ni)je ok zavideti.

Zavist NIJE adekvatna kada:

  • želja nije autentična – osoba ne bi ni želela određeno dobro kada ga onaj kome zavidi ne bi imao. Npr. Meni nije bitno da imam skup auto, ali ga kupim samo zato što ga je moja koleginica/komšija kupila/o. Ne može on/a biti bolji/a od mene!
  • želja je neostvariva – čak iako zaista želim taj auto, ja sebi ne mogu priuštiti takav automobil. U tom slučaju samo bih trošila gomilu svoje energije na zavist, a zapravo ništa time ne bih postigla.
  • ponašanje je destruktivno – Da komšiji crkne krava! Ako ja ne mogu imati, nećeš ni ti.
  • zavist kao karakterna crta – uvek ako nisam najbolja, najuspešnija, najpametnija, najbogatija itd. ja se osećam inferiorno i zavidim onima koje procenim superiornijem od sebe u nekom pogledu.

S druge strane ako poželimo da steknemo nešto što ima neko drugi i pri tome je realno da do toga možemo doći i angažujemo se na adekvatan način da do toga dođemo, bez ugrožavanja bilo koga – zavist je sasvim ok.

Слика