Rad na sebi


Оставите коментар

Lekovi ili razgovor

Život savremenog čoveka je jako stresan. Postoji puno uloga koje svakodnevno treba uspešno obavljati. Kada imate mnogo obaveza, a limitirano vreme očekuje se da u svemu delate brzo. Ovo se odnosi na sve – dolaženje do potrebnih informacija, završavanje obaveza na poslu, priprema obroka, saniranje kvara na automobilu, dostizanje željenog fizičkog izgleda, lečenje laringitisa, prevladavanje tuge zbog važnog gubitka…

Imamo imperativ da svoje obaveze i probleme brzo razrešavamo i završavamo!

            Kada ovako sagledamo stvari jasno je zašto se nekada ljudi pre odluče da posete lekara/psihijatra i zatraže lekove koji će im olakšati svakodnevno funkcionisanje, nego što će se obratiti psihologu ili psihoterapeutu u cilju rešavnja neke psihičke tegobe. Razumljivo, ali koliko je mudro?

Kada su u pitanji psihijatrijski poremećaji, a posebno oni koje karakteriše teža simptomatologija psihofarmaci (lekovi) su neophodni.

            Međutim, kada se radi o disfunkcionalnosti u određenoj oblasti života, a ne o poremećaju, lekovi (posebno ako su jedini vid tretamana!) nisu najbolje rešenje. Zašto? Zato što mnogi problemi traže da budu obrađeni kroz razgovor – osvešćeni i razrešeni. Ako se na primer plašite svog šefa, ostajete prekovremeno na poslu, imate loše odnose sa kolegama, lako se uzmenirite i „planete“, osećate se napeto i ne možete noću lako da zaspite, možete otići kod lekara i tražiti neki lek za smirenje. Od njega ćete verovatno lakše zaspivati, a i reakcije će vam u interakciji sa drugima biti blaže.

woman-holding-pills_410x290

Ipak, u ovakvom slučaju uzimati lekove, a ne potražiti psihološku pomoć je isto kao da imate upalu u organizmu, ranu koja je zagnojila i skočila vam je temperatura, a vi pijete andol da obarate temperaturu, a gnoj i upala i dalje tinjaju u vašem organizmu. Dakle, lekovi će u ovakvoj situaciji brzo, ali samo privremeno ublažiti simptome (znake da nešto nije ok), ali neće rešiti problem. „Drži bure vodu, dok majstori odu.“ Šta više, brojni medikamenti posle određenog vremena konzumiranja izazivaju zavisnost pa su vam potrebne sve veće količine za isti efekat.

20-secretly-pregnant-512x342

Pravo rešenje bilo bi da se obratite psihologu ili psihološkom savetniku i uvidite zašto lako planete, zašto imate teškoće u komunikaciji, zašto teško zaspivate, a onda i šta možete da promenite u svom načinu mišljenja i delanja da biste se bolje osećali i bili zadovoljniji. Ovakvim radom na sebi dugoročno rešavate problem i povećavate stepen svog blagostanja.

index

Advertisements


1 коментар

Kome je zapravo potreban psiholog?

Ako se ne bavite nekom humanističkom naukom, verovatno vam nije najjasnija razlika između psihijatra, psihologa, psihološkog savetnika i psihoterapeuta. Ko šta radi, za šta se kome obratiti i da li sam lud ako mi je pomoć bilo koga od njih potrebna?

Psihijatar – psihijatar je osoba koja je završila najpre osnovne studije medicine, a zatim i specijdrugsalizaciju iz psihijatrije. Ovi stručnjaci se po prirodi svoje profesije pre svega usmeravaju na psihopatpološke pojave, dakle psihičke poremećaje, bolesti. Oni poznaju psihološke teorije o zdravom razvoju ličnosti, ali primaran fokus je na bolesti, a ne na zdravom razvoju, jer je njihov osnovni zadatak da leče. Psihijatri su jedini stručnjici koji se bave psihičkim problemima koji su obučeni i ovlašćeni da pripisuju lekove!

imranzclinic_psychological_testing2319Psiholog – diplomirani psiholog je osoba koja je završila četvorogodišnje studije na departamnu za psihologiju, najčešće pri filozofskom fakultetu (kažem najčešće zato što poslednjih godina postoje i privatni univerziteti koji nisu tako organizovani). Psiholozi se primarno bave normalnim razvojem ličnosti izučavajući razne teorije ličnosti. Oni naravno poznaju i psihopatologiju, tj. psihičke poremećaje i često su važni saradnici psihijatrima kojima u dijagnostikovanju bolesti pomažu primenom psiholoških testova. Psihološko testiranje jedino su obučeni i ovlašćeni da rade psiholozi.

Nezavisno od bilo kog fakulteta postoje posebne višegodišnje obuke iz oblasti psihološkog savetovanja i psihoterapije. Te obuke podrazumevaju detaljno upoznavanje sa određenom teorijom ličnosti i sa tehnikama pomaganja ljudima koje se oslanjaju na teoriju od koje polaze. Sigurno ste čuli barem za neki psihoterapeutski pravac, a ja ću pomenuti samo neke od mnogobrojnih – Psihoanaliza, REBT, KBT (kognitivno-bihejvioralna terapija), TA (transakciona analiza), Geštalt, Muziko terapija, Psihodrama…

psychotherapy session

Psihološkim savetnikom ili psihoterapeutom može se zvati samo neko ko je završio posebnu obuku. Samo završen fakultet i zvanje psihijatra ili psihologa ne čini nekoga automatski i psihoterapeutom, jer savetodavni i terapijski rad je nešto što se detaljno uči i praktično savladava samo na ovim posebni edukacijama.

Psihološki savetnik – osoba koja je prošla neku od pomenutih obuka i ima zvanje npr. transakcioni analitičar savetnik. Savetnici ne mogu raditi sa ljudima koji imaju dijagnostikovan neki psihijatrijski poremećaj, osim ako su psihijatri ili psiholozi, koji po svom primarnom obrazovanju svakako poznaju prirodu psihopatologije (poremećaja). Obuka traje najčešće 2-3 godine.

c700x420

Psihoterapeut – osoba koja je prošla neku od pomenutih obuka i ima zvanje npr. transakcioni analitičar psihoterapeut. Obuka traje najčešće 4-5 godina. Psihoterapeuti su obučeni za rad sa svim ljudima, dakle bez obzira na postojanje psihičke bolesti.

DSC_0122

Ono što se uči (pod nadzorom edukatora sa višegodišnjim iskustvom u radu sa ljudima) jeste kako pomoći klijentu (osobi koja se obraća za pomoć) da uvidi u čemu je uzrok njegovog problema, kako da ga reši i postane spreman da na dalje samostalno rešava životne dileme i probleme. Dakle, cilj je da klijent reši problem i dovoljno se osnaži da mu stručna pomoć više ne treba za adekvatno svakodnevno funkcionisanje.

Iz ovoga vidimo da se stručnjacima možemo obratiti i kada nemamo dijagnostikovanu psihičku bolest. Ako imate veliku dilemu, odluku koju treba doneti a ne uspevate sami da je donesete; ako primećujete da imate teškoće u određenoj oblasti funkcionisanja – partnerski odnos, komunikacija sa porodicom/kolegama, ishrana, organizovanje vremena, istrajavanje u donetim odlukama… to nisu bolesti, ali jesu problemi koji narušavaju u većoj ili manjoj meri kvalitet vašeg života. Nekada je za rešavanje takvih „kamena spoticanja“ dovoljno da učestvujete na nekoj psihološko-edukativnoj radionici ili da pročitate knjigu i da usvojite uspešniji obrazac delanja. Međutim ponekad to nije dovoljno i potrebno je obratiti se nekome za pomoć.

Ako vas boli zub otići ćete kod stomatologa, ako vas probada srce otići ćete kod kardiologa, ako vam je pukla guma na automobilu obratićete se vulkanizeru, a kada su u pitanju problemi iz oblasti psihe i međuljudskog funkcionisanja obraćate se onima koji su za to obučeni a čije sam polje delanja i obrazovanja objasnila na početku.

Prepoznajte šta vam je potrebno i posegnite za tim. Podignite kvalitet svog života na viši nivo! 🙂 

 


Оставите коментар

Anger management

Da li ste ikada prisustvovali situaciji u kojoj je neko nekontrolisano iskazao svoj bes? Potpuno neadekvatno situaciji počeo da viče, psuje, preti, lomi stvari, možda čak i fizički nekoga napada. Verujem da jeste. Možda ste to upravo bili vi.

images (84)

Izlive besa viđamo kod ljudi za koje kažemo da su konfliktni, da sve shvataju pogrešno, preterano reaguju, stalno traže kavgu… Ali i kod onih koji su mirni, tihi, strpljivi. E ovi drugi su predmet mog današnjeg pisanja.

Naime, kada neko sebi ne dozvoljava da se naljuti, da kaže šta mu/joj smeta, da se suprotstavi i hronično se ponaša kao da je sve ok, a zapravo je puno toga što mu/joj se ne dopada (posebno u relaciji sa ljudima) onda je samo pitanje u kom će trenutku doći do “eksplozije”. Čaša se puni, puni pa se prelije i tada imamo reakciju besa,a ne adekvatne ljutnje. Tada se odreaguje u jednoj situaciji na sve one prilike kada je ljutnja bila inhibirana. Sve što se tokom dužeg vremena skupljano, sada se prosipa uz jak afekt – bes.

qqqqqq

Važno je naučiti kako da se ljutite i da tu ljutnju pokazujete drugima na socijalno prihvatljiv način.

Kada to ne činimo, ta emocija ne isparava, već se skuplja u nama i čeka trenutak kada će biti izbačena. Tako se ljutnja iz jedne, druge, treće, pete situacije sabiraju i prerastaju u bes koji eskalira u često potpuno neočekivanom trenutku. Ova reakcija, naravno, ne bude srazmerna povodu, pa pored ostalih prisutnih i sama osoba često bude iznenađena intenzitetom svoje reakcije.

Zašto ovo nije dobro? Zato što kada vam nešto smeta ne saopštavate to drugima, pa oni ne menjaju svoje ponašanje prema vama koje vam se ne dopada, vi bivate hronično nezadovoljni, a na kraju kada dođe do kulminacije ponesete se toliko neadekvatno da time niti šta rešite, niti se osećate ok, niti ste unapredili svoje međuljudske odnose, naprotiv.

Ljudi koji ovako funkcionišu najčešće imaju takozvanu zabranu na osećanje ljutnje. Veruju da nije ok ljutiti se, barem ne sve dok se ne skupi dovoljno materijala zbog koga ste ljuti. A kada se skupi dovoljno, onda dolazi kabum! izliv besa.

Ljudi koji sebi ne dozvoljavaju da se ljute, najčešće moraju raditi sa psihologom na ovoj temi, ne bi li prepoznali sva iracionalna uverenja koja leže iza zabrane na emociju ljutnje i usvojili mesto njih nova, zdrava, racionalna uverenja i sisteme ponašanja, kojima će sebi omogućiti da se ponašaju asertivno, da poštuju druge ali i sebe i posledično učine svoj život kvalitetnijim, a sebe srećnijim.

images (73)

U filmu “anger management” na komičan način prikazano je kako višegodišnje potiskivanje ljutnje može da dovede do niskog samopouzdanja i problema u životu i koliko je važno pravovremeno izražavati svoja nezadovoljstva.

movie-category-trivia-night

Film preporučujem i pozivam vas da komentarišete tekst.


Оставите коментар

Smeh kao lek protiv problema i lošeg raspoloženja

Povezanost uma i tela je fantastična! Ako razmišljate o prijatnim stvarima, vaše telo će se opustiti; ako zamišljate da jedete nešto slano ili kiselo, pojačaće vam se salivacija (lučenje pljuvačke); ako namerno plitko dišete, cupkate nogom, „lomite“ prste postaćete napeti… Dakle, um i telo međusobno jedno drugom diktiraju kako će funkcionisati. Ako umete da ovladate ovom vezom vaš život će neminovno znatno dobiti na kvalitetu!

Možda grešim, ali moja pretpostavka je da bi ljudi ovu veštinu najviše koristili u cilju popravljanja svog raspoloženja. Zato ću staviti u ovom tekstu naglasak na smeh kao lek protiv problema i lošeg raspoloženja.

4

Kada se smejemo naš organizam menja način disanja, rad srca, pokreće razne mišiće, luči hormone, sagoreva kalorije i posledično dovodi do dobrog raspoloženja i opuštenosti. Kao što ne moramo da zaista budemo ljuti da bismo se namrštili, tako isto nam ništa ne mora biti smešno da bismo se smejali. Međutim, naš mozak ne poznaje razliku između iskrenog i simuliranog smeha. Kada glumimo da nam je nešto smešno, mi pokrećemo svoje telo na isti način kao i u autentičnom smehu i to je ono što naš mozak registruje. Tako, posle par trenutaka mi zaista počnemo da osećamo blagodeti smeha i on postaje iskren.

Dakle, dobro je da praktikujemo da se u nekim situacijama smejemo iako nam ništa nije smešno ili da čak na stresnu situaciju reagujemo smehom, kako bismo anulirali efekte neprijatne situacije na naše telo i psihu.

Naravno, postoji „kvaka“. Ako bismo na sve neprijatnosti smeh koristili kao odbrambeni mehanizam i zanemarivali, „gurali pod tepih“, sve ono što nam smeta, kao posledicu bismo imali veliku gomilu nezadovoljstva koja se ne bi dala lako sanirati. Šta onda?

images (12)

Dobro je umeti sagledati situaciju iz raznih uglova pa prepoznati i njenu komičnu stranu, ali neprijatna osećanja i realne probleme ne treba previđati i zanemarivati, već se sa njima uhvatiti u koštac. Jedino tako zaista mogu i biti rešeni. Ali to ne znači da ne smemo da unesemo malo humora i u stresnim situacijama.

Naučite da život doživljavate manje ozbiljno, uživajte u njemu i šalite se što više. Ali kada je nešto zaista bitno, posvetite se saniranju problema.

Iako sve ovo može delovati kao fraza i izmišljanje „rupe na saksiji“, zapravo je važna tema, jer mnogi ljudi funkcionišu po principu krajnosti. Neki sve neprijatno potiskuju i sve maskiraju osmehom i smehom, a drugi pak na sve gledaju crno i ne umeju ni na trenutak da se opuste, nasmeju, sagledaju stvari na humorističan način. Kada su ovo ukorenjeni obrasci, najčešće je neophodna pomoć psihologa. Cilj je prepoznati korene i uzroke ustaljenih obrazaca i naučiti kako da se disfukcionalni modeli, zamene delotvorijim, koji će povećati kvalitet života i zadovoljstvo istim, tako što će pružiti širi i efektivniji spektar načina rešavanja izazova koje život nosi.

Volela bih da čujem vaša mišljenja i komentare na ovu temu.

Pozdrav uz osmeh 🙂


2 коментара

Dosada u partnerskim odnosima

Zbog čega zadovoljstvo i kvalitet odnosa među partnerima vremenom opada? Šta je to što dovodi do „kolotečine“, monotonosti u vezi? Da li do toga mora doći ako ste sa nekim duži niz godina?

Manje interesovanje za partenra, lošiji seks, malo zajedničkih aktivnosti koje za cilj imaju išta drugo osim završavanja obaveza kao što su računi, kupovina namirnica, kućni poslovi, pripremanje obroka… – česte su odlike odnosa dvoje ljudi koji su više godina zajedno, naročito ako žive zajedno i imaju puno zajedničkih odgovornosti o kojima se treba starati.

par_ljuta-zena_on-lezi

Međutim, zašto je to tako i da li je to zaista sudbina svake „ozbiljne“ veze?

Hajde da vidimo prvo šta je problem, a onda da li taj problem ima rešenje.

Jedan od čestih uzročnika pada zainteresovanosti za partnera i uživanja u vezi je osvešćenje. Naime, kada se ljudi zaljube oni zapravo idealizuju svog partnera. Drugim rečima, ne vide ga onakvim kakav jeste, imaju iskrivljenu sliku u skladu sa onim što bi želeli da partner bude. Kako nas realnost uvek pre ili kasnije „lupi po glavi“ mi se u jednom trenutku osvestimo, shvatimo da osoba sa kojom smo nije onakva kako smo je mi doživljavali i razočaramo se. Nekada prekinemo odnos, a nekada ostanemo u vezi sa iluzijom da ljubav menja ljude i da će se možda zbog nas jednog dana promeniti. Ali ova zabluda je tema za sebe…

Do pada kvaliteta odnosa dolazi i onda kada ulazimo u vezu bez idealizovanja partnera. Šta se tu dešava? Tu najčešće dolazi do zanemarivanja značaja komunikacije i uzimanja partnera zdravo za gotovo. Kada su dve osobe dugo zajedno, kada se dobro poznaju, umeju da vremenom postepeno zanemaruju razgovore o svojim željama, emocijama; prestanu da ulažu energiju u kreativno provođenje slobodnog zajedničkog vremena; zajedničku zabavu stavljaju u drugi, treći plan; počinju da veruju da mogu jedno drugom čitati misli… Dakle – problem su pogrešne pretpostavke i nekomuniciranje svojih osećanja i želja.

REŠENJE – pre svega nemojte se zavaravati, koliko god nekoga dobro poznavali ne možete mu čitati misli i znati bolje od njega samog šta misli i oseća, a isto tako ni nas niko ne može uvek razumeti ako ne kažemo otvoreno, direktno i jasno šta nam je na pameti i koju emociju proživljavamo.

Kada prihvatimo da je potrebno pitati, saslušati i reći, da bi ispravne informacije bile razmenjene, onda se pozabavimo sadržinom komunikacije. Važno je pre svega pratiti sebe, osluškivati šta je to u čemu uživamo sa svojim partnerom, šta je to što nam nedostaje, šta je to što nam smeta, čime smo letstalk-3nezadovoljni, a šta je ono što priželjkujemo? Kada smo najpre sami svesni kako se osećamo i šta želimo od parnera i veze sa njim/njom, onda je važno da to i saopštimo. Jedino tako možemo dati priliku drugoj osobi da uvede promene u svoje ponašanje koje će doprineti tome da budemo zadovoljni. Isto tako i mi sami moramo naučiti da slušamo partnera i da koliko možemo i želimo izlazimo u susret njegovim željama.

Često oboje u vezi priželjkuju više seksa, više zabave, isprobavanja raznih novih stvari – putovanja, restorani, izleti, sportovi, plesovi… a ni jedno ne govori o tome. Tako oboje ostaju u odnosu u kome nisu srećni, jer veruju da sve veze vremenom postanu takve, dosadne.

Ljudi se ponašaju u skladu sa svojim uverenjima. Po principu „Kakve su ti misli takav ti je život.“ Ako očekujete da će vam u partnerskom odnosu vremenom postati monotono i da će uživanja biti sve manje, onda će tako i biti. Ako verujete da vaš odnos i nakon decenija provedih zajedno može biti ispunjen zabavom, uživanjima i radošću – takav će i biti. A sve zato što ćete se sami ponašati u skladu sa tim uverenjima. Ili ćete unositi život i dinamiku u svoj odnos, podstičući partnera na zajednička uživanja ili ćete pasivno pristupiti i samo čekati da „vreme učini svoje“. Moć je u vašim rukama.

            Nekada, kada ljudi dugo zanemaruju svoj odnos imaju velikih teškoća da prevladaju barijere. Tada iako su svesni svojih želja i osećanja, ne uspevaju da ih jasno saopšte svom partneru ili ne umeju da zaista čuju drugu osobu. Kada je situacija takva dobro je obratiti se psihologu, koji vas može naučiti kako da međusobno zdravo i jasno komunicirate.

Razgovarajte, delite svoje želje i osećanja i uživajte zajedno u onome što vas raduje 🙂