Rad na sebi

Smeh kao lek protiv problema i lošeg raspoloženja

Поставите коментар

Povezanost uma i tela je fantastična! Ako razmišljate o prijatnim stvarima, vaše telo će se opustiti; ako zamišljate da jedete nešto slano ili kiselo, pojačaće vam se salivacija (lučenje pljuvačke); ako namerno plitko dišete, cupkate nogom, „lomite“ prste postaćete napeti… Dakle, um i telo međusobno jedno drugom diktiraju kako će funkcionisati. Ako umete da ovladate ovom vezom vaš život će neminovno znatno dobiti na kvalitetu!

Možda grešim, ali moja pretpostavka je da bi ljudi ovu veštinu najviše koristili u cilju popravljanja svog raspoloženja. Zato ću staviti u ovom tekstu naglasak na smeh kao lek protiv problema i lošeg raspoloženja.

4

Kada se smejemo naš organizam menja način disanja, rad srca, pokreće razne mišiće, luči hormone, sagoreva kalorije i posledično dovodi do dobrog raspoloženja i opuštenosti. Kao što ne moramo da zaista budemo ljuti da bismo se namrštili, tako isto nam ništa ne mora biti smešno da bismo se smejali. Međutim, naš mozak ne poznaje razliku između iskrenog i simuliranog smeha. Kada glumimo da nam je nešto smešno, mi pokrećemo svoje telo na isti način kao i u autentičnom smehu i to je ono što naš mozak registruje. Tako, posle par trenutaka mi zaista počnemo da osećamo blagodeti smeha i on postaje iskren.

Dakle, dobro je da praktikujemo da se u nekim situacijama smejemo iako nam ništa nije smešno ili da čak na stresnu situaciju reagujemo smehom, kako bismo anulirali efekte neprijatne situacije na naše telo i psihu.

Naravno, postoji „kvaka“. Ako bismo na sve neprijatnosti smeh koristili kao odbrambeni mehanizam i zanemarivali, „gurali pod tepih“, sve ono što nam smeta, kao posledicu bismo imali veliku gomilu nezadovoljstva koja se ne bi dala lako sanirati. Šta onda?

images (12)

Dobro je umeti sagledati situaciju iz raznih uglova pa prepoznati i njenu komičnu stranu, ali neprijatna osećanja i realne probleme ne treba previđati i zanemarivati, već se sa njima uhvatiti u koštac. Jedino tako zaista mogu i biti rešeni. Ali to ne znači da ne smemo da unesemo malo humora i u stresnim situacijama.

Naučite da život doživljavate manje ozbiljno, uživajte u njemu i šalite se što više. Ali kada je nešto zaista bitno, posvetite se saniranju problema.

Iako sve ovo može delovati kao fraza i izmišljanje „rupe na saksiji“, zapravo je važna tema, jer mnogi ljudi funkcionišu po principu krajnosti. Neki sve neprijatno potiskuju i sve maskiraju osmehom i smehom, a drugi pak na sve gledaju crno i ne umeju ni na trenutak da se opuste, nasmeju, sagledaju stvari na humorističan način. Kada su ovo ukorenjeni obrasci, najčešće je neophodna pomoć psihologa. Cilj je prepoznati korene i uzroke ustaljenih obrazaca i naučiti kako da se disfukcionalni modeli, zamene delotvorijim, koji će povećati kvalitet života i zadovoljstvo istim, tako što će pružiti širi i efektivniji spektar načina rešavanja izazova koje život nosi.

Volela bih da čujem vaša mišljenja i komentare na ovu temu.

Pozdrav uz osmeh 🙂

Advertisements

Аутор: ivana milosavljevic

diplomirani psiholog, predbračni savetnik, transakcioni analitičar savetnik u edukaciji, trener asertivnog treninga

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s