Rad na sebi


3 коментара

Prijateljica, psiholog ili baba Vanga?

Kada upoznam nove ljude i kažem im da sam psiholog i da se privatnom bavim psihološkim savetovanjem, u njihovim reakcijama često mogu da prepoznam dve krajnosti. Jedna je – „Stvaaaarno? Jao to je ekstra, mene psihologija mnogo zanima!“ Druga je – prepuna raznih predrasuda o tome šta je psihološko savetovanje i kako to praktično izgleda.

Svi komentari su mi krajnje zanimljivi, ali mislim da bi bilo korisno da podelim neke informacije sa ljudima, čisto da bi znali čime se ja to zapravo bavim. Pa da počnemo…

  • Ćaskanje – psiholog je neko kod koga odeš da se ispričaš i eventualno isplačeš k’o čovek, pozdravite se i ćao zdravo. To ti je neko kao prijatelj koga si iznajmio na jedan susret da te za novac sasluša šta ti sve leži na duši i toliko.

time-well-spent-coffee-and-friends-1

  • Draga Saveta – psiholog je poželjno da bude neko stariji, sa puno životnog iskustva kod koga ideš da te kao drevni mudrac posavetuje kada ne znaš kako da postupiš u nekoj situaciji.
  • Baba Vanga – nije jasna razlika između psihologa s jedne i vračeva, proročica, astrologa i sl. s druge strane. I jedni i drugi nemaju pojma o čemu pričaju, baljezgaju napamet, pa ako ubodu nešto uboli su. S tim da, ako odem kod ovih drugih barem mogu društvu da kažem da sam to uradila iz zezanja, a ne zato što u to verujem.
  • Rendgen – „Aha, ti si psiholog? Pa hajde kaži mi šta misliš o meni? O čemu ja sad mislim?“
  • Psihijatar – ti radiš sa ludacima…

A sad da razdvojim žito od kukolja 🙂

Psihijatri su medicinari i po prirodi svoje struke uglavnom rade sa osobama kojima je dijagnostikovan izvesni psihički poremećaj (što ne znači da su „ludaci“ niti da je ok ikoga tako zvati). Ako nisu završili neku od obuka iz psihoteraije, njihov rad sa pacijentima se svodi na pripisivanje lekova i kratke razgovore kada se zakažu kontrole.

Rendgen… Kada bih birala da imam neku supermoć, možda bih izabrala da ljudima čitam misli. Ali kako nisam nerealni lik iz crtaća, to na žalost (ili sreću) ne mogu 😛

Baba Vanga 😀 Ovo mi je možda najsimpatičnije 😀 Naime, moj posao nije da nagađam, „ubadam“ i slično 🙂 Kada raditem sa klijentima (a to su ljudi koji dolaze na psihološko savetovanje 😉 ) na meni je da ih slušam, razmišljam o tome što mi govore, povezujem sa određenim teoretskim znanjima i praktičnim iskustvom i izvodim hipoteze koje onda zajedno proveravamo. Znam, deluje daaaleko manje zabavno nego gledanje u kuglu 🙂

Lokalni_mudrac_sionski

Draga Saveta je neko ko vam daje instant rešenja, kuvar za život. Ja to ne radim. Nisam popila svu pamet ovog sveta i ne znam bolje od vas šta je za vas dobro. Ono što znam je da slušam i pomognem vam da sami dođete do odgovora koje tražite. Ovo malo liči kao priče iz mitova gde su se ljudi obraćali mudracima za rešenje, a oni su odgovor davali u metaforoma ili zagonetkama, pa vi sami mućkate i dođete do odgovora na pitanje 🙂 Ali nikada ne donosim odluke umesto klijenata i ne govorim im šta je najbolje za njih, već im pomažem da sami analiziraju sve opcije.

I na kraju iznajmljena drugarica za ćaskanje. Ja svojim prijateljima nisam psiholog, a klijentima nisam drugarica. Iako su mu dragi, ja se sa njima ne družim, nego radim nešto što smatram važnim. Tu sam da saslušam, usmerim, pomognem da razviju svoje kapacitete i snage. Ali ti razgovori nisu nešto kao kafenisanje i ćaskanje uz piće. Razgovor uvek ima svoj cilj i svrhu. Ne priča se o svemu i svačemu, nego kada klijent kaže šta želi da postigne našim radom, bavimo se temama koje su za taj cilj važne.

Eto, ja olakšala svoju dušu 😀 i nadam se malo pojasnila stvari. Za sva dodatna pitanja i komentare sam potpuno otvorena i voljna da čujem 😉

Advertisements