Rad na sebi


Оставите коментар

Ne dozvolite da vam se godišnji odmor pretvori u umor!

Kažemo često da se danas brzo živi, da se nema vremena za puno toga mimo posla, naročito kada imate decu. Slobodne dane tokom godine obično čuvamo za taj veliki godišnji odmor. A onda dođe i tih naših pet minuta i šta onda? Toliko smo umorni i toliko smo željni svega i svačega što sebi nismo priuštili tokom godine, da taj odmor od 10 ili 15 dana zaista izgleda kao da traje 5 minuta.

Tu onda imamo i onaj momenat da nismo imali vremena za razne kućne obaveze, pa onda odmor iskoristimo da bismo obavili neke druge obaveze. Toliko o odmoru 😀

Prvo je važno podvući da je dobro da s vremena na vreme uzmete neki od svojih slobodnih dana i da sebi isplanirate produženi vikend. Jedan ili dva od ta tri četiri dana iskoristite da završite neke obaveze koje imate mimo posla, šta god to bilo, a preostalih dva tri dana iskoristite da se odmorite i radite nešto što volite – rekreativan sport, izlasci, čitanje knjige, izleti… Ovo je jako dobro da biste s vremena na vreme dopunili baterije i s druge strane sprečili nagomilavanje obaveza mimo posla i još važnije da biste sprečili da sagorite od stresa i iscrpljenosti na poslu.

Kada dođe taj famozni godišnji odmor, ako ste nekoliko puta već imali te produžene vikende, neće vas sačekati gomila obaveza koja će vam sada „pojesti“ pola odmora, a i nećete biti toliko željni svega i svačega, nego ćete tačno znati kako želite da provedete tih slobodnih 15 dana.

U slučaju da niste davali sebi oduška i niste imali mini odmore od prošlog leta, zastanite i razmislite šta vam je u ovom trenutku najpotrebnije? Nekada kada radimo posao koji nam toliko vremena i energije troši da nemamo mogućnosti za redovna druženja sa prijateljima, za izlaske, za putovanja, rekreaciju, pozorište i sl. onda pokušavamo da sve to nadoknadimo u te dve nedelje, a pri tom zanemarujemo činjenicu da je naš organizam umoran i da mu treba da uspori i da se odmori. Kada to predviđamo, sve te stvari koje volimo da radimo, realizujemo sa pola snage i sa malo uživanja jer se naš organizam buni – potreban mu je ODMOR! Dakle, osluškujte sebe i svoje telo. Ako organizam kaže – umoran sam, uspori – poslušajte ga, ma koliko bili željni druženja i svega ostalog. Naspavajte se, opustite se par dana. Idite na masaže, leškarite, slušajte muziku koja vas opušta, družite se sa prijateljima u nekom mirnijem ambijentu i razgovarajte o temama koje vas ne opterećuju i neuznemiruju.

Poznajem ljude koji bi na ovako organizovano vreme gledali kao na gubljenje vremena, po principu „imam samo ovih 15 dana, ako ih ne iskoristim maksimalno, posle neću imati prilike do sledećeg leta!“. Istina je zapravo da će taj odmor biti izgubljen jedino ako ne činimo ono što nam najviše prija i što nam je najpotrebnije. Dakle, ako telo kaže uspori, poslušajte ga. Posle dva tri dana bićete daleko odmorniji i imaćete snage da zaista radite sve ono čega ste se uželeli od prošlog odmora i to ćete raditi sa punim užitkom, a ne sa pola snage jer više od toga nemate.

Na kraju treba istaći da neki ljudi smatraju da je odmaranje gubljenje vremena. Ti ljudi nemaju mira i kada dođe vreme godišnjeg odmora. Uvek nađu nešto što će raditi da bi osetili da su korisni, vredni i produktivni jer u suprotnom će sebe doživeti kao lenje, nesposobne i beskorisne, a provedeno vreme izgubljenim. Ovo ima veze sa uslovljavanjem svoje vrednosti, sa idejom da vredimo samo ako smo radni i uposleni, a ljudi koji se odmaraju su lenštine koje ne vrede puno. Ovo je, naravno, potpuno neadekvatno, ali kada je neko tome učen od malena i kada drugo ne poznaje i ne razume, onda je za tu osobu ovo jedina istina. U tom slučaju uputno je obratiti se psihologu, ne biste li uvideli da vaša vrednost nije uslovljena načinom na koji provodite slobodno vreme i da biste spoznali neophodnost i značaj adekvatnog odmora koji je svakom biću potreban.


Оставите коментар

Ustati ili odustati? – kako ostati motivisan na putu do cilja

Danas se živi brzo. Imamo puno uloga, mnogo obaveza, uče nas da trebamo biti ambiciozni, sebi postavljati visoke ciljeve. „Treba“ postići puno toga, a sve to u što kraćem vremenskom roku, ako može „da bude gotovo juče“.

Najpre da pojasnim, ovo treba sam stavila pod znacima navoda, jer je tiranija „trebanja“ jednako loša kao i tiranija „moranja“, zapravo to je jedno isto. Ništa se ne mora, a i ono što „bi trebalo“ pitanje je zašto i ko kaže da bi trebalo. Elem, pod pritiskom raznih obaveza često ljudi dođu u situaciju da se osećaju isrcpljeno, apatično, da im je dosta svega i da se ujutru pitaju da li da ustanu iz kreveta ili da od svega odustanu. Zato je važno da najpre dobro razmislimo zašto na sebe prihvatamo obaveze (nabavka, plaćanje računa, odlazak na posao, pomaganje polovini familije oko svega i svačega, rađenje domaćih zadataka svojoj deci, peglanje košulja svome suprugu, generalno sređivanje kuće svake nedelje…) i uloge (majka, supruga, zaposlena, komšinica, sestra, prijateljica…) koje prihvatamo. Šta mi imamo od toga? Da li nas to i na koji način ispunjava?

Ako nas nešto samo opterećuje, a po prirodi stvari nije naša obaveza (završavanje posla umesto svojih kolega, slušanje jadikovanja komšinice svakog dana, peglanje muževljevih košulja…) sasvim je ok da to prestanemo da radimo.

Život je samo jedan, ima rok trajanja, nikad ne znamo kada će on isteći i čini mi se da je suludo trošiti svoje vreme na nešto što nam samo crpi energiju. A kada prestanemo da radimo sve ono što nam ne prija, ostaje nam vremena da radimo nešto što bi nam godilo. Dakle, najpre odustanimo od onoga što smanjuje kvalitet našeg života.

Zatim, važno je dobro organizovati svoje vreme. Ako nemamo jasan plan šta i kada treba obaviti, stalno ćemo biti u haosu, a to dalje znači pod stresom. Topla preporuka je da nabavite sebi rokovnik, planer u koji ćete zapisivati svoje nedeljne i dnevne obaveze. Na taj način moći ćete da na vreme napravite raspored kakav vama odgovara, a uz to nećete sve držati u glavi i pitati se da li ste nešto zaboravili, jer ćete sve imati zapisano. Ovo bitno smanjuje stres na svakodnevnom nivou i čini nas produktivnijim. Dakle, kvalitet života raste!

Na kraju pomenimo da postoje i ciljevi, koji su veliki i koji su nam važni, koje želimo da ostvarimo ne samo zato što će nas kasnije drugi tapšati po ramenu, već zato što i mi sami to autentično želimo. Kada su ciljevi veliki i dugoročni nije uvek lako istrajati na putu realizacije. Ono što može biti pomoć jeste pisanje motivacionih poruka, pravljenje panoa na kojima stoje poruke, slike, nalepnice, citati itd. koji nas podsećaju na cilj kome stremimo i na to zašto nam je važno da dođemo do tog odredišta. I naravno, kada je trka duga, ma koliko važna bila, potrebno je s vremena na vreme stati, podmazati mašinu, dosipati gorivo, pa tek onda nastaviti dalje. Dakle, negujte sami sebe. Dajte sebi pravo na pauzu, užitak, predah. To bitno puni baterije, čini da se oslobodite stresa i još većom silom nastavite ka svom cilju.

Da sumiramo, odgovor na pitanje „Da li da ustanem ili odustanem?“ je – ako nije važno i samo crpi energiju ODUSTANITE ODMAH, ako je važno i podiže kvalitet života NASTAVITE, ali ne zaboravite da po potrebi stanete, predahnete i dopunite svoje gorivo.

http://www.sretnazena.com/2016/11/ustati-ili-odustati-kako-ostati.html


Оставите коментар

Ugrizite se za jezik

images (9)

Puno nas je temperamentnih, brzopletih. Izgovorimo reči pre nego što im odmerimo težinu.

Ja sam trener asertivnog treninga i ne pordžavam ideju zabijanja glave u pesak, upornog prećutkivanja stvari koje smetaju i guranja problema pod tepih.  Međutim, ne kaže se bez razloga tri puta meri jednom seci , jer kad presečeš (izgovoriš) to je to, ne možeš da pritisneš opciju „undo“.

Pa šta je onda poenta? Ne guraj glavu u pesak, ali se ugrizi za jezik?

Kada se neko „ugrize za jezik“ pod tim mislim da zaustavi svoju prvu impulsivnu reakciju na nečiji postupak i da o njoj promisli. Te brzoplete, prve reakcije koje se najpre jave u nama a zatim ih mi izrazimo i kroz govor i druge vidove ponašanja, najčešće su posledica iskrivljenih uverenja u vidu „moranja“. Verujemo da ljudi moraju da znaju neke stvari, da moraju da razumeju naša osećanja, da moraju da se ponašaju na određeni način i da isto tako ne smeju da misle, osećaju i ponašaju se na izvestan način.

Suština je, da je važno imati na umu ko je vaš sagovornik, kao i to koja su njegova prava. Ovo se odnosi na to da različiti ljudi imaju različita znanja i kapacitete u skladu sa svojim uzrastom, obrazovanjem, emocionalnom pismenošću, iskustvom itd. Na to mislim kada kažem da imate na umu ko vam je sagovornik, a pod njegovim pravima mislim na to da ima pravo da bude takav kakav jeste (sve dokle ne ugrožava druge). Dakle, koliko god vam neko bio blizak ili drag, koliko god se nekome divili zbog visine njegovog obrazovanja, niko neće biti i, što je još važnije, ne mora biti savršen po vašim aršinima idealnog. Svako ima pravo na svoju logiku, ima pravo da situaciju opaža iz svog (a ne vašeg) ugla, da oseća baš tu emociju koju proživljava koliko god se vi sa tim ne slagali.

Ali još nešto, to isto važi i za vas. Ni vi se ne morate uklapati ni u čiju ideju savršenstva. Sasvim je uredu da se nekome ne dopadnu vaša razmišljanja i osećanja, da ne razumeju vašu logiku i postupke.

Svako od nas je jedinstvena individua za sebe, sa svojim znanjima, iskustvom i mogućnostima. Uvek će se naći neko ko će imati nešto da pokudi, ali će se uvek naći i neko ko će to isto pohvaliti. Da biste, pre svega sebi, a onda i ljudima oko sebe, pružili mir, naučite da prihvatate da su ljudi različiti i da na to imaju pravo. Nećemo se međusobno uvek ni razumeti, ni složiti, ali i to je uredu.

Prestanite da zamerate drugima što nisu po vašoj meri i nemojte se osećati loše zato što se vi ne uklapate u tuđe aršine idealnog. Slavite svoju jedinstvenost i uživajte u tuđim razlikama, to je ono što ovaj svet čini tako šarolikim i bogatim i upravo ta nejednakost nam daje priliku da stvari sagledamo iz raznih perspektiva i tako i sami učimo i dalje se razvijamo.


Оставите коментар

Ko su žene u najboljim godinama?

Koje su to „najbolje godine“ u životu jedne žene? Da li su to dvadesete, tridesete, četrdesete? Kažu da su četrdesete nove dvadesete, valjda zato što sve više ima poznatih  žena koje u svojim četrdesetim izgledaju jednako kao ove u dvadesetim.

Ako mene neko pita – daleko bilo! Ako biste isto izgledale i prozivljavale stvari kao i pre dvadeset godina to bi značilo da nešto nije uredu. Tokom celog života se razvijamo i sazrevamo, tako da odsustvo promene za dve decenije bi ozbiljno signaliziralo veliki zastoj u vašem psihičkom razvoju.

Po meni su najbolje baš one godine u kojima ste sada! 🙂

Kada ste u 20-im imate jedro, zategnuto telo, lice bez bora, malo obaveza i čitav život pred sobom da o njemu maštate i pravite planove.

Sa 30-im se pojavljuju promene na licu, više niko ne misli da ste srednjoškolka, niste devojka već žena. Ali nije li to divno? Nije li divno biti žena? Osnivate porodici, postajete majka, već ste donekle izgradili svoju karijeru i sad samo nastavljate mudrije i iskusnije da se profesionalno razvijate/napredujete.

40-e, deca dovoljno velika da imate sve više vremena za sebe, znate šta želite, sebe poznajete toliko dobro da znate šta vama i vašem telu (ne)prija, znate koje su sve to stvari oko kojih je potpuno besmisleno trošiti energiju, pa je koristite za ono sto vam puni baterije 🙂

50-e, ptići napustili porodično gnezdo i ponovo imate svoj dom i mir samo za sebe i muža. A vremena van posla po slobodnoj volji da ispunite! Na poslu je sve manje stresa jer poznajete materiju i svašta ste iskusili da biste se bilo kome dokazivali.

60-e bore su već jasno vidljive, ali neka su, tu su da pokažu iskustvo koje imate iza sebe, da pokažu sve one iskrene osmehe koje su mamili dragi ljudi i sva ona iznenađenja sa kojima ste se susretali, sva ona razmišljanja kada ste uspešno rešavali životne izazove.  Tu su i uničići da vas uvesele, nasmeju i donesu posebnu dinamiku i energiju 😀 Penzija! Mnogućnost da koristite sve vreme kako vama odgovara i sa kim želite 🙂 Bašta, muzika, šetnje, odmaranje, porodica, putovanja, čitanje… Šta god vam srce iste! 🙂

70-e i dalje sve vreme na raspolaganju a podmladak polako počinje da vraća za sve ono što ste vi njih negovali i odgajali, pa su tu da saslušaju i ugode 🙂 A vi ste tu da ih svojim iskustvom posavetujete.

Naravno da svaki životni period nosi krizu, izazove koje nije uvek lako prevazići. Nezrelost, nesigurnost, nezadovoljstvo, malo vremena za sebe, dokazivanje na poslu, odgajanje dece, tinejdžera, briga o roditeljima i njihova smrt, naše starenje i gubitak snage i zdravlja, smrt partnera…  To zaslužuje tekst za sebe, ali bez obzira na sve ovo, svaka od nas treba da ume da uživa u tome što je žena i u tome što je žena u baš ovim godinama u kojim je 🙂

Divno je razvijati i negovati svoju ženstvenost, uživati u svom telu i svim promenama kroz koje prolazimo psihički i fizički. Vremenom upoznajemo sebe sve više i sve bolje i umemo da ugodimo sebi i uživamo 🙂 Ali to ne znači da je najbolje vreme neko koje tek dolazi, ne. Sjajno je i samo putovanje samospoznaje i razvoja samoljubavi.

S druge strane, imam puno drugarica koje negativno komentarišu nizanje godina i sve veći broj svećica na rođendanskoj torti. Ja obožavam da slavim rođendan i volim svoje godine i sve one koje dolaze, jer iz svake prethodne sam naučila nešto novo zbog čega učinim da mi naredna bude još bolja! 🙂

Uživajte u svakom danu, cenite to što ste žena, koristite svaki period svoga života, izvucite iz njega najviše i najbolje! 🙂 I ne zaboravite, najbolje godine su baš one u kojima ste sada! 🙂


Оставите коментар

Asertivne kritike i pohvale

Uvek inspirativno i zabavno druženje sa srednjoškolcima i saradnja sa KZM Velika Plana 🙂

Ovoga puta isečak sa radionice o asertivnim kritikama i pohvalama, a na kraju intervju sa divnom Natalijom o značaju dobre komunikacije i daljim planovima za rad 😀

https://www.youtube.com/watch?v=4VuphefMFiU

Još malo o utiscima sa radionice na stranici o aktivnostima.

 


Оставите коментар

Zahvalnost

Svakoga dana izdvojite par trenutaka da promislite o svemu lepom u svom životu, da zahvalite Univerzumu, Bogu, sebi, kome god, za sve dobro što imate. A toga je uvek više nego što smo svesni. Zdravi ste, imate nekog koga volite, imate neke lepe uspomene, sunčan dan pred sobom… Sve je to pozitivno i važno, vredno toga da se setite da to posedujete i da budete na istom zahvalni. Prisetite se ovoga u koje god doba dana želite. Moj predlog je uz doručak ili prvu jutarnju kafu. Kada imate par trenutaka mira i kada je čitav dan pred vama! Garantujem da će vam svaki dan koji ovako započnete biti vedriji i kvalitetniji. Uživajte! 🙂


2 коментара

Uživanje u malim stvarima i zahvalnost

a-bright-morning-with-hot-tea-between-flowers-3840x2160

Posle osam meseci 24/7 druženja sa svojom bebom shvatila sam da je vreme da mama da sebi malo oduška.

Ostavila sam svoje čedo i momka da se bez mog nadzora druže čak duže od 24 sata 🙂 a ja sam otišla van Beograda kod svojih roditelja, da malo ugodim Detetu u sebi.

Idem sa autobuske stanice, prolazim svojom ulicom i osećam koliko je veče prijatno i čujem TIŠINU! Na to se nadovezuje svest da kad stignem mene čeka klopa, duuuuugo tuširanje i neisprekidan san posle ne znam više koliko meseci… Ah… Milina 🙂

Naredno jutro, sedim u dvorištu, pijem kafu i uživam u pogledu na mamino cveće, koje je mene kada sam bila mala toliko mrzelo da zalivam…

Divan osećaj uživanja, opuštanja na suncu uz pogled na cveće i uz miris kafe. A sve to u tišini…

Nikakva posebna mudrost od mene, samo podsećanje da uživate u malim stvarima svakog dana, da negujete svoju dušu sitnicama koje vam prijaju i da budete zahvalni onima koji vam omogućavaju takve momente.

Hvala mami na večeri i godinama negovanja cveća u kome ja sad mogu na tako poseban način da uživam i hvala mom partneru na puno ljubavi i bezrezervne podrške u negovanju moje duše i svakodnevnog zadovoljstva.