Rad na sebi


Оставите коментар

Ugrizite se za jezik

images (9)

Puno nas je temperamentnih, brzopletih. Izgovorimo reči pre nego što im odmerimo težinu.

Ja sam trener asertivnog treninga i ne pordžavam ideju zabijanja glave u pesak, upornog prećutkivanja stvari koje smetaju i guranja problema pod tepih.  Međutim, ne kaže se bez razloga tri puta meri jednom seci , jer kad presečeš (izgovoriš) to je to, ne možeš da pritisneš opciju „undo“.

Pa šta je onda poenta? Ne guraj glavu u pesak, ali se ugrizi za jezik?

Kada se neko „ugrize za jezik“ pod tim mislim da zaustavi svoju prvu impulsivnu reakciju na nečiji postupak i da o njoj promisli. Te brzoplete, prve reakcije koje se najpre jave u nama a zatim ih mi izrazimo i kroz govor i druge vidove ponašanja, najčešće su posledica iskrivljenih uverenja u vidu „moranja“. Verujemo da ljudi moraju da znaju neke stvari, da moraju da razumeju naša osećanja, da moraju da se ponašaju na određeni način i da isto tako ne smeju da misle, osećaju i ponašaju se na izvestan način.

Suština je, da je važno imati na umu ko je vaš sagovornik, kao i to koja su njegova prava. Ovo se odnosi na to da različiti ljudi imaju različita znanja i kapacitete u skladu sa svojim uzrastom, obrazovanjem, emocionalnom pismenošću, iskustvom itd. Na to mislim kada kažem da imate na umu ko vam je sagovornik, a pod njegovim pravima mislim na to da ima pravo da bude takav kakav jeste (sve dokle ne ugrožava druge). Dakle, koliko god vam neko bio blizak ili drag, koliko god se nekome divili zbog visine njegovog obrazovanja, niko neće biti i, što je još važnije, ne mora biti savršen po vašim aršinima idealnog. Svako ima pravo na svoju logiku, ima pravo da situaciju opaža iz svog (a ne vašeg) ugla, da oseća baš tu emociju koju proživljava koliko god se vi sa tim ne slagali.

Ali još nešto, to isto važi i za vas. Ni vi se ne morate uklapati ni u čiju ideju savršenstva. Sasvim je uredu da se nekome ne dopadnu vaša razmišljanja i osećanja, da ne razumeju vašu logiku i postupke.

Svako od nas je jedinstvena individua za sebe, sa svojim znanjima, iskustvom i mogućnostima. Uvek će se naći neko ko će imati nešto da pokudi, ali će se uvek naći i neko ko će to isto pohvaliti. Da biste, pre svega sebi, a onda i ljudima oko sebe, pružili mir, naučite da prihvatate da su ljudi različiti i da na to imaju pravo. Nećemo se međusobno uvek ni razumeti, ni složiti, ali i to je uredu.

Prestanite da zamerate drugima što nisu po vašoj meri i nemojte se osećati loše zato što se vi ne uklapate u tuđe aršine idealnog. Slavite svoju jedinstvenost i uživajte u tuđim razlikama, to je ono što ovaj svet čini tako šarolikim i bogatim i upravo ta nejednakost nam daje priliku da stvari sagledamo iz raznih perspektiva i tako i sami učimo i dalje se razvijamo.


Оставите коментар

Asertivne kritike i pohvale

Uvek inspirativno i zabavno druženje sa srednjoškolcima i saradnja sa KZM Velika Plana 🙂

Ovoga puta isečak sa radionice o asertivnim kritikama i pohvalama, a na kraju intervju sa divnom Natalijom o značaju dobre komunikacije i daljim planovima za rad 😀

https://www.youtube.com/watch?v=4VuphefMFiU

Još malo o utiscima sa radionice na stranici o aktivnostima.

 


Оставите коментар

postanite USPEŠNI U LJUBAVI

zaljubljeni-u-iluziju_800x600

Želite da brzo spoznate tajnu ljudi srećnih u ljubavi? Hoćete partnera o kakvom oduvek maštate i da budete zadovoljni svojim ljubavnim životom?

Aktivnosti na radionici „postanite USPEŠNI U LJUBAVI“ imaće za cilja da kroz 4 koraka naučite kako da ostvarite zdravu i uspešnu partnersku vezu.

Ideja je da prepoznate zašto uvek birate pogrešne i zašto se baš za vas „lepe“ neozbiljni, problematični, nezreli… Imaćete priliku da naučite šta znači zdrav ljubavni odnos i kako do njega doći.

KOME JE NAMENJENO? Radionica je namenjena svima koji žele da neguju uspešnu partnersku vezu, bez obzira da li su aktuelno u njoj ili su u potrazi za pravim partnerom.

KADA: Planirano je da susret traje 3 sata, u periodu od 16 do 19 časova. (13.2.2016.)

NAČIN RADA: Radionica će biti realizovana kroz prezentaciju, diskusiju i vežbe u grupi.

GDE: Ljube Didića br. 21 suturen, Zvezdara, Beograd

CENA: 1500 dinara

VODITELJKA: Radionicu će voditi dipl.psiholog Ivana Milosavljević. (više na https://radnasebi.wordpress.com/about/ )

PRIJAVA: Broj mesta je ograničen pa sebi na vreme obezbedite mesto putem prijave na mejl milosavljevic.psiholog@gmail.com


Оставите коментар

Sirote siledžije

Već sam pisala o emocionalnoj uceni i kako izbeći da drugi manipulišu vama, ali nismo sagledali u potpunosti kako priča o emocionalnoj uceni izgleda iz drugog ugla, ugla onoga koji manipuliše.

bully

Pre svega ponovila bih da osobe koje emocionalno ucenjuju ljude iz svog života najčešće jesu naši najbliži (poslovno, a još češće privatno) i da oni nama ne manipulišu svesno. Ako ovo prihvatimo, može se nametnuti pitanje, od kud onda unutrašnji nesvesni poriv da neko emocionalno maltretira drugu osobu?

Evo kako stvari stoje. Manipulacija predstvalja pokušaj jedne osobe da navede drugu da učini nešto što ona ne želi. Emocionalna ucena je vid manipulacije gde se ucenjivač služi „trikovima“ pomoću kojih pokušava da izazove osećanje straha, krivice ili odgovornosti kod druge osobe ne bi li je naveo da učini ono što on (ucenjivač) želi.

Kako se odbraniti od ovog vida manipulacije govorila sam u posebnom tekstu, pa sada neću o tome dalje.

Elem, kako cela ova priča izgleda iz ugla onoga koji pokušava da izmanipuliše i šta ih nagoni na to, ako ne svesna loša namera?

Naravno da ima i onih koji svesno i namerno pokušavaju da vam naškode, ali daleko je češći slučaj da se to dešava nesvesno i bez želje da vi budete povređeni. Naime, kada ljudi nisu emocionalno pismeni i kada smatraju da neka osećanja nisu ok – strah, tuga, nesigurnost, usamljenost, briga… oni ta osećanja pokušavaju da sakriju, najpre od sebe samih a onda i od drugih. Međutim, svako osećanje ima svoju funkciju i s razlogom se javlja. Iza njega uvek postoji neka želja i/ili potreba. To što je neko pokušao da potisne svoju emociju ne znači da je i želja koja iza nje stoji ugašena. Onda se ljudi nesvesno dovijaju kako da zadovolje svoje želje i potrebe u interakciji sa drugima bez da iskažu svoja autentična osećnja.

Uzmimo kao primer naše roditelje ili još bolje svoje bake i deke. Oni su odrastali i vaspitavani su u duhu koji određena osećanja smatra znacima slabosti, a njihovo izražavanje neprihvatljivim. Recimo, vaši roditelji su ostareli, u penziji su, nemaju gotovo nikakve obaveze, retko se viđate. Ono sa čime se stariji ljudi susreću u svojoj životnoj dobi je često osećaj smanjene vitalnosti, veštine, moći, osećaj da su zbog toga manje vredni, potrebni i voljeni, a onda posledično – osećaju se usamljeno. Retki pripadnici starijih generacija umeju da kažu svojim odraslim sinovima i ćerkama da se tako osećaju i da bi voleli da više vremena provode zajedno. Oni mnogobrojniji će pre reći „Ja sam sve u životu dao za tebe, a ti mi tako vraćaš. Sve sam žrtvovao, a ti se ponašaš kao da sam ti neprijatelj…“.

U partnerskim odnosima takođe ima puno primera emocionalnog ucenjivanja – pretnjama da ćete ostaviti partnera; okrivljavanje drugog zato što ste se rasplakali; iskazivanje ljubomore na prijatelje vašeg partnera/ke… Primera je bezbroj.

Ovo svakako jeste neok ponašanje, ali je bitno shvatiti pravu prirodu koja leži u pozadini ovakvog pokušaja manipulacije.

Dakle, iako je moglo zvučati sarkastično naslov to zapravo nije. Premda se loše ponašaju prema drugima, ni onima koji manipulišu nije lako. To ne znači da im treba povlađivati i „pecati se“ na njihove „udice“, ali ako bolje razumete njihovu poziciju biće vam lakše i da gradite zdrave odnose sa njima. Osima, ako ne odlučite da iz tih odnosa izađete.

Nekada ovakve odluke nije lako doneti i često je potrebna pomoć stručne osobe da sagledate situaciju sa svih strana i naučite kako da se s njom nosite, a da pri tom ne bivate uporno povređivani.


Оставите коментар

Ko su srećni ljudi?

Kada bismo pitali ljude šta žele sebi u životu generalno verovatno bismo čuli razne odgovore. Neki bi bili učestaliji od drugih, ali za jedan sam prilično sigurna da bi gotovo svako rekao – da budu srećni.

Kako biti srećan i da li umeju svi da budu srećni?

images (6)

Jedno višedecenijsko istraživanje je pokazalo da na srećnu pojedinca najviše utiče emotivna povezanost sa drugima, kvalitetne socijalne veze. Dakle, oni koji se investiraju u zdrave i duge veze – rodbinske, prijateljske, partnerske… – duže žive, zdraviji su u starosti i srećniji su, pokazuje istraživanje.

images (7)

Zaključak je – da biste bili srećni, negujte svoje veze sa drugim ljudima.

f&f

A šta to znači? Da izbegavate sukobe, da ugađate drugima, da zahtevate da oni uvek ugađaju vama, da sebe stavljate na poslednje mesto? Ne. To znači – da treba da izdvajate vreme za ljude koji su vam važni, a ne da posao i druge obaveze uvek stavljate kao prioritet; da umete da date kompliment, ali i primite pohvale; da grlite drage ljude; da se zabaljvate, ali i budete jedni za druge u teškim trenucima; ne izbegavajte konflikte, već ih pravovremeno i asertivno razrešavajte.

images (5)

Srećan može biti svako, samo ako zna kako 🙂

Uživajte i dozvolite sebi da budete srećni!


Оставите коментар

Ljubav ili zaljubljenost

pink

Uspeh u obrazovanju i poslu zavisi od više fakora, kao i sve uostalom, ali recimo po najviše od toga koliko dobro poznajete materiju kojom se bavite. A kada se radi o partnerskim odnosima? Od čega tu zavisi uspeh? Pa ponovo od više činilaca, ali za početak od realnog sagledavanja partnera i odnosa u kome smo. U zavisnosti od toga da li gledamo kroz „ružičaste naočare“ ili ne govorimo o zaljubljenosti, odnosno o ljubavi. Poznavanje razlike između ove dve emocije je jako važno za izbor partnera, ali i kasnije negovanje odnosa dvoje ljudi. Dakle, verujem da bi ovaj tekst mogao biti zanimljiv i koristan svima kojima traže „srodnu dušu“ ili su već u emotivnom odnosu…

Prva razlika između ljubavi i zaljubljenosti je dakle odnos prema realnosti. Kada je osoba zaljubljena ona svog partnera ne vidi onakvim kakav on/ona zaista jeste, već onako kakav bi želela da bude. Kada nekoga zaista poznajemo, sa njegovim vrlinama i manama onda možemo govoriti o ljubavi. Kod zaljublenosti partnera doživljavao idealnim.

Zatim, kada smo zaljublejni gotovo da smo opsednuti drugom osobom. Praktično sve vreme mislimo o njoj. U ljubavi je situacija drugačija. Bavimo se i drugim aspektima svog života, a ne samo voljenom osobom.

Zaljubljeni veruju da ne mogu živeti bez svog partnera ili da bi im u najmanju ruku život bio prazan i besmislen. Oni koji vole znaju da bi patili izvesno vreme nakon razilaženja sa partnerom, ali da bi vremenom preboleli i da bi svakako njihov život imao smisla i bio ispunjen bez obzira da li sa tim, nekim drugim partnerom ili bez partnera.

Intenzitet osećanja je takođe jedna lako uočljiva razlika između ljubavi i zaljubljenosti. Naime, kada nekog volimo mi samo povremeno osećamo snažna osećanja prema toj osobi, a kada smo zaljubljeni gotovo smo stalno u afektu, tj. osećamo jaka osećanja prema partneru.

images (7)a

Dakle, zašto je važno poznavati razliku između ove dve emocije? Zato što zaljubljenost najčešće ne vodi dalje u ljubav (kako se često misli) već razočaranju. Kako je na početku slika idealizovana, iskrivljena vremenom uvidimo da smo osobu pogrešno procenili i razočaramo se. Ako pak s druge strane dozvolimo sebi da postepeno upoznajemo partnera, dajemo sebi priliku da realno sagledamo drugu stranu i izgradimo zdrav odnos ili barem na vreme izađemo iz relacije sa nekim ko nam ne odgovara.

Uporno ulaženje u odnose sa osobama koje nam ne odgovaraju i gde je veza neminovno osuđena na propast govori o obrascu u ponašanju neke osobe. Obrasci u delanju su odraz šablona u mišljenju. Ovi šabloni često traže da osoba potraži pomoć psihologa kako bi ga najpre prepoznala, a zatim i zamenila realnim sagledavanjem stvari.


Оставите коментар

Anger management

Da li ste ikada prisustvovali situaciji u kojoj je neko nekontrolisano iskazao svoj bes? Potpuno neadekvatno situaciji počeo da viče, psuje, preti, lomi stvari, možda čak i fizički nekoga napada. Verujem da jeste. Možda ste to upravo bili vi.

images (84)

Izlive besa viđamo kod ljudi za koje kažemo da su konfliktni, da sve shvataju pogrešno, preterano reaguju, stalno traže kavgu… Ali i kod onih koji su mirni, tihi, strpljivi. E ovi drugi su predmet mog današnjeg pisanja.

Naime, kada neko sebi ne dozvoljava da se naljuti, da kaže šta mu/joj smeta, da se suprotstavi i hronično se ponaša kao da je sve ok, a zapravo je puno toga što mu/joj se ne dopada (posebno u relaciji sa ljudima) onda je samo pitanje u kom će trenutku doći do “eksplozije”. Čaša se puni, puni pa se prelije i tada imamo reakciju besa,a ne adekvatne ljutnje. Tada se odreaguje u jednoj situaciji na sve one prilike kada je ljutnja bila inhibirana. Sve što se tokom dužeg vremena skupljano, sada se prosipa uz jak afekt – bes.

qqqqqq

Važno je naučiti kako da se ljutite i da tu ljutnju pokazujete drugima na socijalno prihvatljiv način.

Kada to ne činimo, ta emocija ne isparava, već se skuplja u nama i čeka trenutak kada će biti izbačena. Tako se ljutnja iz jedne, druge, treće, pete situacije sabiraju i prerastaju u bes koji eskalira u često potpuno neočekivanom trenutku. Ova reakcija, naravno, ne bude srazmerna povodu, pa pored ostalih prisutnih i sama osoba često bude iznenađena intenzitetom svoje reakcije.

Zašto ovo nije dobro? Zato što kada vam nešto smeta ne saopštavate to drugima, pa oni ne menjaju svoje ponašanje prema vama koje vam se ne dopada, vi bivate hronično nezadovoljni, a na kraju kada dođe do kulminacije ponesete se toliko neadekvatno da time niti šta rešite, niti se osećate ok, niti ste unapredili svoje međuljudske odnose, naprotiv.

Ljudi koji ovako funkcionišu najčešće imaju takozvanu zabranu na osećanje ljutnje. Veruju da nije ok ljutiti se, barem ne sve dok se ne skupi dovoljno materijala zbog koga ste ljuti. A kada se skupi dovoljno, onda dolazi kabum! izliv besa.

Ljudi koji sebi ne dozvoljavaju da se ljute, najčešće moraju raditi sa psihologom na ovoj temi, ne bi li prepoznali sva iracionalna uverenja koja leže iza zabrane na emociju ljutnje i usvojili mesto njih nova, zdrava, racionalna uverenja i sisteme ponašanja, kojima će sebi omogućiti da se ponašaju asertivno, da poštuju druge ali i sebe i posledično učine svoj život kvalitetnijim, a sebe srećnijim.

images (73)

U filmu “anger management” na komičan način prikazano je kako višegodišnje potiskivanje ljutnje može da dovede do niskog samopouzdanja i problema u životu i koliko je važno pravovremeno izražavati svoja nezadovoljstva.

movie-category-trivia-night

Film preporučujem i pozivam vas da komentarišete tekst.