Rad na sebi


2 коментара

Psihologija besa

1.Kako psihologija definiše bes i da li on spada u korisne ili destruktivne emocije?

Pre nego se da definicija besa, dobro je dati objašnjenje kako sve emocije (osećanja) nastaju i koja je njihova funkcija.

Emocije nastaju kao posledica naše procene značenja i značaja određenog događaja. Dakle, kada se nešto dogodi, mi to najpre opazimo, zatim damo neko svoje tumačenje, odgovor na pitanje „šta ovo znači?“, a onda i napravimo procenu „da li nam je to važno?“. Isključivo u situacijama kada nešto ocenimo kao nama važno, javiće se neko osećanje. Ako je događaj po našoj proceni nebitan, emocija će izostati i mi ćemo biti potpuno ravnodušni. Što je ocena važnosti opažene situacije veća, utoliko će i emocija koja se javlja kao dogovor biti jača. Recimo, ako na nas zalaje pikinezer možda ćemo se malo uplašiti, ali ako vidimo razjarenog rotvajlera kako juri ka nama sigurno ćemo se mnogo više uplašiti jer je opasnost procenjena kao mnogo veća i situacija je u skladu s tim mnogo važnija.

Funkcija osećanja je da nam pomognu da se što bolje adaptiramo na date okolnosti i da odreagujemo što bolje možemo.

Emocija besa je vrlo snažna emocija i javlja se u situacijama u kojima opažamo da neko radi nešto nedopustivno, nešto za šta naš sistem vrednosti kaže da se ne sme! Ovde ću podvući razliku između emocije ljutnje i osećanja besa, koji se negde definiše kao afekat ljutnje. Bes je vrlo snažna emocija, što ljutnja ne mora biti. Mi možemo malo da budemo ljuti zbog nekog postupka druge osobe, ali ne možemo da budemo malo besni. Kada čovek pobesni, tada sve „pršti“. A to nam govori o tome da je kod emocije besa dirnuta neka vrlo osetljiva „žica“, nešto što naš sistem vrednosti kaže da se ne sme dirati, da niko ne sme tako da se ponaša ili nešto što je nama „slaba tačka“ jer je u pitanju sadržaj koji je nabijen raznim emocijama i nije do kraja razrešen. Ovo poslednje su neretko neobrađeni sadržaji nastali još u detinjstvu. Postoji i treća opcija, a to je slučaj kada jako dugo trpimo u nekom odnosu, pa nam onda u nekom trenutku jedna kap prelije čašu i tada u jednoj situaciji odreagujemo ne samo na to što se  neposredno dogodilo, nego i na sve ono što smo prećutali, a smetalo nam je.

Svako osećanje koje je adekvatno i socijalno prihvatljivo izraženo je korisno. To znači da ako je naša percepcija situacije ispravna i ako realno procenjujemo šta određeni događaj znači i kakvo značenje ima, onda ćemo imati i adekvatnu emociju. Ali da bi emocija bila do kraja konstruktivna i korisna, potrebno je i da bude na socijalno adekvatan način iskazana. Recimo, ok je da osetite ljutnju kada neko radi nešto što nije ispravno, ali nije ok da tu ljutnju izrazite na takav način da vređate i ugrožavate ljude ili predmete oko sebe. Kada se radi o osećanju besa, on je najčešće neadekvatan odgovor bilo u kvalitetu (vrsta osećanja) ili intenzitetu (jačina emocije) ili načinu ispoljavanja, a vrlo često u sva tri aspekta.

Zašto kažem da je bes najčešće neadekvatan odgovor? Odgovor dobijamo ako pogledamo kada bes nastaje – nastaje kada:

  • dugo trpimo pa odregujemo u jednoj situaciji za sve prethodno što smo prećutali – ovde je jasno da je intenzitet same reakcije neproporcijalan događaju koji mu je prethodio. To naravno izaziva negodovanje druge osobe i problem se ne rešava već samo usložnjava i dve strane ne rešavaju konflikt, već ga samo produbljuju. Pri tom nikome nije jasno od kud tako snažna reakcija na bezazlenu situaciju, pa nema ni razumevanja sredine za naš izliv besa.
  • neko je dirnuo u našu „slabu tačku“ koja postoji još iz detinjstva – naše osećanje besa tada biva reakcija na nešto što su nam priredili (najčešće) mama i tata kada smo bili mali, nešto čime su nas puno povredili ili povređivali. U skladu s tim reakcija ponovo biva nesrazmerna situmulusu, odnosno onome što je neko uradio u sadašnjosti. Posledično, nailazimo na nerazumevanje i negodovanje sredine.
  • niko ne sme da se ponaša tako – ovde postoji pogrešno uverenje da se svi ljudi moraju ponašati na određen način koji smatramo da je jedini ispravan. Istina je zapravo da često postoji više ispravnih načina. A i onda kada je ponašanje zaista neok, trebalo bi da smo svesni da ne moraju svi da se ponašaju ok. Dakle, ponovo je u pitanju greška u proceni značenja i značaja opaženog stimulusa, tj. situacije. Samim tim emocija je neadkevatna.

Naravno, ako imamo situaciju u kojoj neko pokušava da ugrozi naš život ili život našeg deteta naprimer a mi smo dovoljno dorasli situaciji da ne moramo da bežimo već je smislenije da se branimo, bes je potpuno adekvatna reakcija. U tom slučaju potpuno angažovanje naše fizičke snage i mentalnih kapaciteta da se odbranimo od opasnosti je sasvim primereno.

Ukratko, ako smo napravili realnu procenu situacije i njene važnosti, a to za posledicu ima bes, koji smo onda iskoristili da bismo se odbranili, a ne nepotrebno naneli štetu nekome ili nečemu, to je onda adkevatna i korisna emocija.

  1. Da li su osobe koje se trude da se ponašaju „društveno prihvatljivo“ zapravo „tempirane bombe“ koje funkcionišu po sistemu „što više trpim, to jače puknem“? Šta je najčešće okidač za „eksploziju“?

Najpre valja razjasniti da se najveći broj ljudi trudi da se ponaša društveno prihvatljivo i to je dobro. U suprotnom bi svet bio jedno krajnje haotično i opasno mesto. Društvene norme su tu da bi nas usmerile na to šta je ok a šta ne, kako ljudi ne bi nanosili štetu i povrede jedni drugima.

Ono što nije dobro, je kada je osoba nesigurna u svoju vrednost i smatra da joj je glavna potvrda toga da je ljudsko biće vredno ljubavi, to šta drugi misle i govore o njoj. To posledično vodi tome da se ne ponaša u skladu sa onim kako se oseća, već se vlada onako kako smatra da će se drugima dopasti. Ti ljudi su često učeni da nije lepo svađati se, iznositi drugačije mišljenje, da treba ćutati i trpeti. Ovome se naročito uče ženska deca u patrijahalnim sredinama, ali ne treba ovo ograničavati samo na ženski pol.

Već smo se dotakli toga da razlog besa može biti upravo to što je neko dugo trpeo i „gutao“, pa je onda jedna kap prelila čašu. Ne mogu reći šta je najčešći okidač, jer je to vrlo individualno. Okidač će uglavnom biti u onoj oblasti u kojoj trpite. Ako je to u realciji sa mužem koji vas kinji, onda će okidač biti iz te svere najverovatnije; ako nekoga vršnjaci maltretiraju, onda će verovatnije okidač biti u relaciji sa njima; ako je neko dugo hospitalizovan a ne dobija human tretman od osoblja, okidač će se najpre naći upravo u realici sa nekim u belom mantilu…

  1. Kada potisnuti bes prerasta u hronični stres koji je destruktivan po osobu koja „ćuti i guta“?

Kada se osoba nalazi u nezdravom odnosu koji dugo traje (porodični odnosi, odnos sa partnerom, mobing na poslu…) i pri tom trpi određena neok ponašanja, to je samo po sebi izvor stresa. Svako hronično izlaganje stresu, koje god da je vrste, nije dobro. Kada smo pod stresom, naš organizam funkcioniše po potpuno izmenjenom režimu – puls, krvni pritisak, lučenje hormona, način disanja, napetost mišića itd. sve se menja. Ovo jako iscrpljuje i fizički i psihički. Usled hronično promenjenog režima rada neki organi mogu da obole, pa se javlja čir na želucu, premećaj u radu štitne žleze, aritmije, problemi sa povišenim krvim pritiskom, ali i psihičke smetnje i oboljenja – nesanice, razdražljivost, uzenirenost, povlačenje, depresija itd.

  1. Šta bi trebalo da uradimo kada se nađemo „na meti“ osobe koja ispoljava bes?

Sve zavisi od same situacije, ali ono što je važno imati na umu da nikako ne bi valjalo da dodatno raspirujemo „vatru“. Dalje upuštanje u konflikt ne treba potencirati, jer osoba koja je preplavljena emocijom besa u tom trenutku nema dovoljno kapaciteta da racionalno sagleda situaciju i mirno diskutuje. Razumite da ona doživljava neki vaš postupak kao napad na nju i da je to nešto što vam ona neće dozvoliti – to je ono što osećanje besa komunicira sagovorniku. Pokušajte da umirite osobu time što ćete se izviniti ako ste je uvredili i pobrinite se da budete bezbedni. To je najvažnije. Neki ljudi kada se razbesne samo viču i eventualno lupaju šakom o sto, a neki postaju i fizički agresivni, a toga želite da se zaštitite.

  1. Može li bes da nas podstakne da promenimo krucijalne stvari u životu?

Ako smo dugo nešto trpeli, pa nam je „prekipelo“ i rekli smo „e dosta je bilo“ onda može da nas podstakne da promenimo situaciju u kojoj stalno ćutimo i trpimo. Međutim, ljudi koji ne izražavaju ljutnju i nezadovoljstvo blagovremeno, dakle onda kada im nešto zasmeta, oni su naučili da tako treba da funkcionišu. Ljudi umeju da „gutaju“ zato što smatraju da nije lepo da se žale i svađaju, da nemaju pravo da iznose svoje mišljenje, da ih drugi neće prihvatiti ako se budu bunili, da će ispasti nezahvalni i nevaspitani ako se budu bunili, da će izgledati kao loši ljudi (a niko ne želi sebe da vidi kao lošu osobu i da bude odbačen od čitavog društva), neki se boje da će izgubiti kontrolu nad sobom ako krenu da iznesu neku zamerku. Ako imate ovakav sistem uverenja, teško je da ćete bez ozbiljnog rada na sebi uz pomoć psihologa uspeti da uvidite svoju pravu vrednost, svoje pravo da kažete da nešto nećete ili da vam se nešto ne dopada i da sve to uradite na socijalno adekvatan način.

  1. Koje tehnike možemo samostalno da sprovodimo da bismo se oslobodili akumuliranog besa, a kada je neophodna pomoć psihoterapeuta?

Prvo da se bes ne bi akumulirao, važno je da naučimo da pokažemo ljutnju i nezadovoljstvo kada se one jave. Isto tako bitno je da razmišljamo o tome da li je ta ljutnja adekvatna. Ako mi zameramo, recimo, svojoj sestri što živi svoj život drugačije od onoga kako mi mislimo da treba, tu onda zapravo mesta ljutnji ni nema. Ali ako nam se neko obraća na način koji nam se ne dopada, ako ne poštuje dogovore koje pravimo i sl.onda je osećanje ljutnje sasvim opravdano, samo je važno da ga izrazimo što pre i na način koji neće imati za cilj da uvredi i povredi drugu osobu, već samo da joj ukaže na ponašanje koje se nama ne dopada.

            Ukoliko imate veliki problem sa samopouzdanjem, da kažete ljudima „ne“, da izrazite ljutnju ili pak da je iskontrolišete, ako osećate da vas osećanje besa preplavljuje i da gubite kontrolu nad sobom, onda je uputno da se obratite psihologu ili psihoterapeutu. Njihov zadatak će biti da vam pomognu da uvidite koja su to pogrešna uverenja koja imate o tome ko ste i kakvi ste, kakvi su drugi ljudi i kako međuljudski odnosi funkcionišu i na koji način emocije i upravljanje njima ima veze sa tim da se vi osećate dobro u svojoj koži i da imate zdrav socijalni život.

Advertisements


Оставите коментар

Ugrizite se za jezik

images (9)

Puno nas je temperamentnih, brzopletih. Izgovorimo reči pre nego što im odmerimo težinu.

Ja sam trener asertivnog treninga i ne pordžavam ideju zabijanja glave u pesak, upornog prećutkivanja stvari koje smetaju i guranja problema pod tepih.  Međutim, ne kaže se bez razloga tri puta meri jednom seci , jer kad presečeš (izgovoriš) to je to, ne možeš da pritisneš opciju „undo“.

Pa šta je onda poenta? Ne guraj glavu u pesak, ali se ugrizi za jezik?

Kada se neko „ugrize za jezik“ pod tim mislim da zaustavi svoju prvu impulsivnu reakciju na nečiji postupak i da o njoj promisli. Te brzoplete, prve reakcije koje se najpre jave u nama a zatim ih mi izrazimo i kroz govor i druge vidove ponašanja, najčešće su posledica iskrivljenih uverenja u vidu „moranja“. Verujemo da ljudi moraju da znaju neke stvari, da moraju da razumeju naša osećanja, da moraju da se ponašaju na određeni način i da isto tako ne smeju da misle, osećaju i ponašaju se na izvestan način.

Suština je, da je važno imati na umu ko je vaš sagovornik, kao i to koja su njegova prava. Ovo se odnosi na to da različiti ljudi imaju različita znanja i kapacitete u skladu sa svojim uzrastom, obrazovanjem, emocionalnom pismenošću, iskustvom itd. Na to mislim kada kažem da imate na umu ko vam je sagovornik, a pod njegovim pravima mislim na to da ima pravo da bude takav kakav jeste (sve dokle ne ugrožava druge). Dakle, koliko god vam neko bio blizak ili drag, koliko god se nekome divili zbog visine njegovog obrazovanja, niko neće biti i, što je još važnije, ne mora biti savršen po vašim aršinima idealnog. Svako ima pravo na svoju logiku, ima pravo da situaciju opaža iz svog (a ne vašeg) ugla, da oseća baš tu emociju koju proživljava koliko god se vi sa tim ne slagali.

Ali još nešto, to isto važi i za vas. Ni vi se ne morate uklapati ni u čiju ideju savršenstva. Sasvim je uredu da se nekome ne dopadnu vaša razmišljanja i osećanja, da ne razumeju vašu logiku i postupke.

Svako od nas je jedinstvena individua za sebe, sa svojim znanjima, iskustvom i mogućnostima. Uvek će se naći neko ko će imati nešto da pokudi, ali će se uvek naći i neko ko će to isto pohvaliti. Da biste, pre svega sebi, a onda i ljudima oko sebe, pružili mir, naučite da prihvatate da su ljudi različiti i da na to imaju pravo. Nećemo se međusobno uvek ni razumeti, ni složiti, ali i to je uredu.

Prestanite da zamerate drugima što nisu po vašoj meri i nemojte se osećati loše zato što se vi ne uklapate u tuđe aršine idealnog. Slavite svoju jedinstvenost i uživajte u tuđim razlikama, to je ono što ovaj svet čini tako šarolikim i bogatim i upravo ta nejednakost nam daje priliku da stvari sagledamo iz raznih perspektiva i tako i sami učimo i dalje se razvijamo.


Оставите коментар

Asertivne kritike i pohvale

Uvek inspirativno i zabavno druženje sa srednjoškolcima i saradnja sa KZM Velika Plana 🙂

Ovoga puta isečak sa radionice o asertivnim kritikama i pohvalama, a na kraju intervju sa divnom Natalijom o značaju dobre komunikacije i daljim planovima za rad 😀

https://www.youtube.com/watch?v=4VuphefMFiU

Još malo o utiscima sa radionice na stranici o aktivnostima.

 


Оставите коментар

Ko su srećni ljudi?

Kada bismo pitali ljude šta žele sebi u životu generalno verovatno bismo čuli razne odgovore. Neki bi bili učestaliji od drugih, ali za jedan sam prilično sigurna da bi gotovo svako rekao – da budu srećni.

Kako biti srećan i da li umeju svi da budu srećni?

images (6)

Jedno višedecenijsko istraživanje je pokazalo da na srećnu pojedinca najviše utiče emotivna povezanost sa drugima, kvalitetne socijalne veze. Dakle, oni koji se investiraju u zdrave i duge veze – rodbinske, prijateljske, partnerske… – duže žive, zdraviji su u starosti i srećniji su, pokazuje istraživanje.

images (7)

Zaključak je – da biste bili srećni, negujte svoje veze sa drugim ljudima.

f&f

A šta to znači? Da izbegavate sukobe, da ugađate drugima, da zahtevate da oni uvek ugađaju vama, da sebe stavljate na poslednje mesto? Ne. To znači – da treba da izdvajate vreme za ljude koji su vam važni, a ne da posao i druge obaveze uvek stavljate kao prioritet; da umete da date kompliment, ali i primite pohvale; da grlite drage ljude; da se zabaljvate, ali i budete jedni za druge u teškim trenucima; ne izbegavajte konflikte, već ih pravovremeno i asertivno razrešavajte.

images (5)

Srećan može biti svako, samo ako zna kako 🙂

Uživajte i dozvolite sebi da budete srećni!


Оставите коментар

Anger management

Da li ste ikada prisustvovali situaciji u kojoj je neko nekontrolisano iskazao svoj bes? Potpuno neadekvatno situaciji počeo da viče, psuje, preti, lomi stvari, možda čak i fizički nekoga napada. Verujem da jeste. Možda ste to upravo bili vi.

images (84)

Izlive besa viđamo kod ljudi za koje kažemo da su konfliktni, da sve shvataju pogrešno, preterano reaguju, stalno traže kavgu… Ali i kod onih koji su mirni, tihi, strpljivi. E ovi drugi su predmet mog današnjeg pisanja.

Naime, kada neko sebi ne dozvoljava da se naljuti, da kaže šta mu/joj smeta, da se suprotstavi i hronično se ponaša kao da je sve ok, a zapravo je puno toga što mu/joj se ne dopada (posebno u relaciji sa ljudima) onda je samo pitanje u kom će trenutku doći do “eksplozije”. Čaša se puni, puni pa se prelije i tada imamo reakciju besa,a ne adekvatne ljutnje. Tada se odreaguje u jednoj situaciji na sve one prilike kada je ljutnja bila inhibirana. Sve što se tokom dužeg vremena skupljano, sada se prosipa uz jak afekt – bes.

qqqqqq

Važno je naučiti kako da se ljutite i da tu ljutnju pokazujete drugima na socijalno prihvatljiv način.

Kada to ne činimo, ta emocija ne isparava, već se skuplja u nama i čeka trenutak kada će biti izbačena. Tako se ljutnja iz jedne, druge, treće, pete situacije sabiraju i prerastaju u bes koji eskalira u često potpuno neočekivanom trenutku. Ova reakcija, naravno, ne bude srazmerna povodu, pa pored ostalih prisutnih i sama osoba često bude iznenađena intenzitetom svoje reakcije.

Zašto ovo nije dobro? Zato što kada vam nešto smeta ne saopštavate to drugima, pa oni ne menjaju svoje ponašanje prema vama koje vam se ne dopada, vi bivate hronično nezadovoljni, a na kraju kada dođe do kulminacije ponesete se toliko neadekvatno da time niti šta rešite, niti se osećate ok, niti ste unapredili svoje međuljudske odnose, naprotiv.

Ljudi koji ovako funkcionišu najčešće imaju takozvanu zabranu na osećanje ljutnje. Veruju da nije ok ljutiti se, barem ne sve dok se ne skupi dovoljno materijala zbog koga ste ljuti. A kada se skupi dovoljno, onda dolazi kabum! izliv besa.

Ljudi koji sebi ne dozvoljavaju da se ljute, najčešće moraju raditi sa psihologom na ovoj temi, ne bi li prepoznali sva iracionalna uverenja koja leže iza zabrane na emociju ljutnje i usvojili mesto njih nova, zdrava, racionalna uverenja i sisteme ponašanja, kojima će sebi omogućiti da se ponašaju asertivno, da poštuju druge ali i sebe i posledično učine svoj život kvalitetnijim, a sebe srećnijim.

images (73)

U filmu “anger management” na komičan način prikazano je kako višegodišnje potiskivanje ljutnje može da dovede do niskog samopouzdanja i problema u životu i koliko je važno pravovremeno izražavati svoja nezadovoljstva.

movie-category-trivia-night

Film preporučujem i pozivam vas da komentarišete tekst.


2 коментара

Dosada u partnerskim odnosima

Zbog čega zadovoljstvo i kvalitet odnosa među partnerima vremenom opada? Šta je to što dovodi do „kolotečine“, monotonosti u vezi? Da li do toga mora doći ako ste sa nekim duži niz godina?

Manje interesovanje za partenra, lošiji seks, malo zajedničkih aktivnosti koje za cilj imaju išta drugo osim završavanja obaveza kao što su računi, kupovina namirnica, kućni poslovi, pripremanje obroka… – česte su odlike odnosa dvoje ljudi koji su više godina zajedno, naročito ako žive zajedno i imaju puno zajedničkih odgovornosti o kojima se treba starati.

par_ljuta-zena_on-lezi

Međutim, zašto je to tako i da li je to zaista sudbina svake „ozbiljne“ veze?

Hajde da vidimo prvo šta je problem, a onda da li taj problem ima rešenje.

Jedan od čestih uzročnika pada zainteresovanosti za partnera i uživanja u vezi je osvešćenje. Naime, kada se ljudi zaljube oni zapravo idealizuju svog partnera. Drugim rečima, ne vide ga onakvim kakav jeste, imaju iskrivljenu sliku u skladu sa onim što bi želeli da partner bude. Kako nas realnost uvek pre ili kasnije „lupi po glavi“ mi se u jednom trenutku osvestimo, shvatimo da osoba sa kojom smo nije onakva kako smo je mi doživljavali i razočaramo se. Nekada prekinemo odnos, a nekada ostanemo u vezi sa iluzijom da ljubav menja ljude i da će se možda zbog nas jednog dana promeniti. Ali ova zabluda je tema za sebe…

Do pada kvaliteta odnosa dolazi i onda kada ulazimo u vezu bez idealizovanja partnera. Šta se tu dešava? Tu najčešće dolazi do zanemarivanja značaja komunikacije i uzimanja partnera zdravo za gotovo. Kada su dve osobe dugo zajedno, kada se dobro poznaju, umeju da vremenom postepeno zanemaruju razgovore o svojim željama, emocijama; prestanu da ulažu energiju u kreativno provođenje slobodnog zajedničkog vremena; zajedničku zabavu stavljaju u drugi, treći plan; počinju da veruju da mogu jedno drugom čitati misli… Dakle – problem su pogrešne pretpostavke i nekomuniciranje svojih osećanja i želja.

REŠENJE – pre svega nemojte se zavaravati, koliko god nekoga dobro poznavali ne možete mu čitati misli i znati bolje od njega samog šta misli i oseća, a isto tako ni nas niko ne može uvek razumeti ako ne kažemo otvoreno, direktno i jasno šta nam je na pameti i koju emociju proživljavamo.

Kada prihvatimo da je potrebno pitati, saslušati i reći, da bi ispravne informacije bile razmenjene, onda se pozabavimo sadržinom komunikacije. Važno je pre svega pratiti sebe, osluškivati šta je to u čemu uživamo sa svojim partnerom, šta je to što nam nedostaje, šta je to što nam smeta, čime smo letstalk-3nezadovoljni, a šta je ono što priželjkujemo? Kada smo najpre sami svesni kako se osećamo i šta želimo od parnera i veze sa njim/njom, onda je važno da to i saopštimo. Jedino tako možemo dati priliku drugoj osobi da uvede promene u svoje ponašanje koje će doprineti tome da budemo zadovoljni. Isto tako i mi sami moramo naučiti da slušamo partnera i da koliko možemo i želimo izlazimo u susret njegovim željama.

Često oboje u vezi priželjkuju više seksa, više zabave, isprobavanja raznih novih stvari – putovanja, restorani, izleti, sportovi, plesovi… a ni jedno ne govori o tome. Tako oboje ostaju u odnosu u kome nisu srećni, jer veruju da sve veze vremenom postanu takve, dosadne.

Ljudi se ponašaju u skladu sa svojim uverenjima. Po principu „Kakve su ti misli takav ti je život.“ Ako očekujete da će vam u partnerskom odnosu vremenom postati monotono i da će uživanja biti sve manje, onda će tako i biti. Ako verujete da vaš odnos i nakon decenija provedih zajedno može biti ispunjen zabavom, uživanjima i radošću – takav će i biti. A sve zato što ćete se sami ponašati u skladu sa tim uverenjima. Ili ćete unositi život i dinamiku u svoj odnos, podstičući partnera na zajednička uživanja ili ćete pasivno pristupiti i samo čekati da „vreme učini svoje“. Moć je u vašim rukama.

            Nekada, kada ljudi dugo zanemaruju svoj odnos imaju velikih teškoća da prevladaju barijere. Tada iako su svesni svojih želja i osećanja, ne uspevaju da ih jasno saopšte svom partneru ili ne umeju da zaista čuju drugu osobu. Kada je situacija takva dobro je obratiti se psihologu, koji vas može naučiti kako da međusobno zdravo i jasno komunicirate.

Razgovarajte, delite svoje želje i osećanja i uživajte zajedno u onome što vas raduje 🙂