Ljutnja u ljubavi

Emocija ljutnje i konflikti u partnerskim odnosima su najnormalnija pojava. Međutim, mnogo je ljudi koji smatraju ljutnju i konflikte za sigurne znake prestanka ljubavi. Drugim rečima:

pojava ljutnje = prestanak ljubavi

pojava konflikta = prestanak ljubavi

prijatnost = ljubav

Ljutnja je emocija, koja postavlja pred drugu osobu zahtev da promeni određeno ponašanje. Ovo nikako ne negira da prema nekome osećemo ljubav. To je najočiglednije na primeru roditeljske ljubavi – roditelji se na svoju decu u pojedinim situacijama ljute upravo zato što ih vole.

Konflikti su pokazatelj postojanja sukobljenih želja. Dakle, ponovo nema nikakve veze sa tim da li nekoga volimo ili ne. Možemo imati sukob želja sa osobom koju volimo, a da nemamo nikakvih konflikata sa nekim ko nam ni najmanje nije važan.

Dakle, toliko o tome kako zapravo ovakva uverenja predstavljaju ZABLUDE.

Drugo je pitanje kako se ovakve zablude manifestuju u ponašanju. Postoje neke karakteristike koje se daju lako prepoznati:

• Ne pokazuju da im nešto smeta, čak i kada imaju na šta da se požale (izražavanje ljutnje = ne voljenje, odbacivanje partnera);
• Nezadovoljstvo prema partneru nikada ne pokazuju otvoreno, već pokušavaju da pošalju signale kroz razne oblike pasino-agresivnog ponašanja (ignorisanje partenra, distanciranje i sl.);
• Kada reše da pokažu ljutnju, to ne čine na adekvatan način, već preintenzivnom reakcijom, kojom pokazuju da više ne osećaju ljubav prema partneru;
• Kada dođe do konflikta sa parterom imaju doživljaj odbacivanja pa se često ili „takmiče“ u tome ko će koga više odbaciti ili se povede rasprava o tome kako ga/je partener više ne voli, pa se pravi razlog rasprave potpuno izgubi iz vida.

I na kraju, da prokomentarišemo, odakle potiču ove zablude u kojima se ljubav i ljutnja međusobno isključuju. Postoje tri situacije u kojima usvajamo ova verovanja:

1. Roditelji nisu pokazivali ljutnju prema detetu, osim kada bi poslednja kap prelila čašu pa bi svojim neadekvatnim postupkom poslali detetu poruku – ljutnja = odbacivanje;
2. Roditelji su prečesto i preterno kažnjavali decu, te su ona zaključila da nisu vredna i da ih kao takve roditelji svakog časa (kada su deca nevalja) mogu odbaciti;
3. Roditelji, koji su imali loš brak koji je na kraju rezultirao razvodom, mogli su svojim primerom deci poslati poruku da ljutnja znači izostanak ljubavi, što na kraju dovodi do potpunog odbacivanja partnera.

Dakle, iz životnog iskustva smo možda imali priliku da izvučemo zaključak da se ljutnja i konflikti, s jedne strane, i ljubav, s druge strane, međusobno isključuju. Sada imamo priliku da uvidimo kako smo do tih zaključaka došli, kako negativno utiču na naše partnerske veze i ono što je najvažnije, da su to ZABLUDE a ne činjenice i da se mogu menjati.

PRAVA LJUBAV

  

Svi još od detinjstva formiramo neku ideju o tome šta je ljubav. Zaključke izvodimo na osnovu ljubavnih priča ljudi oko nas (pre svega roditelja), filmova, crtanih filmova i sl. Međutim, kako odrastamo razni naši stavovi, uverenja, predstave se menjaju – pa tako i definicija ljubavi.

Kada govorimo o tome šta je za koga ljubav, ne bi trebalo da se bavimo prosuđivanjen (osuđivanjem) različitih definicija koje daju različiti ljudi, već time koliko sa ta uverenja za njih funkcionalna. Ako neko ne uspeva da pronađe osobu pored koje može biti istinski srećan, verovatno ima disfuncionalnu ideju o ljubavi. Funkcionalna ideja o ljubavi nije previše rigidna (moguće je o njoj razmišljati i potencijalno je menjati) i nema izrazitih iskrivljenja u pojimanju ljubavi. Neke od najčešćih zabluda jesu:

• u ljubavi nema konflikata i ljutnje;
• prava ljubav = telepatija.

U ljubavi nema konflikata i ljutnje

Ljudi koji izjednačavaju sebe i svoje želje (Ja = moja želja), kada njihov partner odbije da ispuni neku njihovu želju, donose zaključak da partner njih odbacuje.

Konflikt predstavlja situaciju u kojoj dve osobe imaju različite želje, a svako od njih veruje da je moguće ispuniti samo jednu želju. Dakle, ako ispunimo tvoju, automatski znači da moja neće biti ispunjena.

Ljutnja je osećanje koje je povezano sa zahtevom za promenom ponašanja. Drugim rečima, kada neko radi nešto što smatramo da nije ok, mi se ljutimo.

Zaključak, konflikt i osećanje ljutnje ne podrazumevaju odbacivanje i nevoljenje druge osobe, jer nisu usmereni na biće nego na želje i ponašanje.

Prava ljubav = telepatija

Osobe nekada očekuju, da samo zato što su dugo sa nekim u vezi, da bi njihov partner trebalo da može, da im čita misli. Zapravo, ljubav i telepatija nisu jedno te isto. Verujem da ćete se složiti da nekada ni sami ne znamo šta proživljavamo i mislimo, pa u skladu s tim ne možemo očekivati ni da će nas drugi uvek ispravno „pročitati“.

Zaključak  – to što nas neko voli, ne znači da će nas uvek lako razumeti, ali je svakako na nama odluka da li ćemo pokušati da objasnimo partneru kako se osećamo i šta želimo ili nećemo.

Konstruktivni konflikti

Ljudi vrlo često izjednačuju konflikt i svađu. Iz tog razloga mnogi i izbegavaju da iznesu svoje nelsganje da ne bi došlo do svađe. A zapravo svađa je samo jedan od načina rešavanja konflikta i to nefunkcionalan način. Konflikt podrazumeva dve suprotstavljene želje dveju osoba, pri čemu svaka strana (osoba) smatra da je moguće samo jednu želju realizovati, tj. „ako bude kako ti želiš moja želja neće biti ostvarena“ i obrnuto.

Postoji pet načina rešavanja konflikata i svaki od njih je nekada dobro rešenje i ni jedan nije dobro da bude jedini stil rešavanja sukoba. Načini rešavanja konflikta su:

1. Dominacija – koje karakteriše nametljivo ponašanje bazirano na ličnim interesima i na štetu želja drugih. Pored borbe za sopstvene ciljeve takmičenje može značiti i ustajanje za zaštitu svojih prava, odbranu ideala u koje verujete ili jednostavno pokušaj da se pobedi. Ishod konfliktne situacije se u ovom slučaju opisuje kao “pobeda-poraz.”
2. Povlađivanje -predstavlja nenametljivo ponašanje koje zanemaruje lične interese radi zadovoljavanja interesa drugih. Podrazumeva prilagođavanje tački gledišta druge strane, obraćanje pažnje na tuđe želje, a negiranje ili umanjivanje značaja sopstvenih. Ishod je u ovom slučaju “poraz-pobeda”, jer druga strana ostvaruje svoj cilj.
3. Izbegavanje -predstavlja odlazak, povlačenje iz konfliktne situacije zarad sopstvene dobrobiti. Ishod se u ovoj situaciji opisuje kao “poraz-poraz”, jer nijedna ni druga strana ne ostvaruju svoj cilj.
4. Kompromis -Podrazumeva “podelu interesa,” potragu za “neutralnim terenom,” a rešenje delimično zadovoljava interese obe strane.
5. Saradnja -koje se ogleda u kooperativnom ponašanju koje naglašava saradnju sa drugom stranom kako bi se zadovoljili i lični i interesi druge strane. Podrazumeva zajednički rad na istraživanju nesuglasica, stvaranje alternativa i traženje rešenja koja zajednički zadovoljavaju potrebe obe strane. Ishod konfliktne situacije u ovom slučaju jeste “pobeda-pobeda.”.