Rad na sebi


Поставите коментар

Sirote siledžije

Već sam pisala o emocionalnoj uceni i kako izbeći da drugi manipulišu vama, ali nismo sagledali u potpunosti kako priča o emocionalnoj uceni izgleda iz drugog ugla, ugla onoga koji manipuliše.

bully

Pre svega ponovila bih da osobe koje emocionalno ucenjuju ljude iz svog života najčešće jesu naši najbliži (poslovno, a još češće privatno) i da oni nama ne manipulišu svesno. Ako ovo prihvatimo, može se nametnuti pitanje, od kud onda unutrašnji nesvesni poriv da neko emocionalno maltretira drugu osobu?

Evo kako stvari stoje. Manipulacija predstvalja pokušaj jedne osobe da navede drugu da učini nešto što ona ne želi. Emocionalna ucena je vid manipulacije gde se ucenjivač služi „trikovima“ pomoću kojih pokušava da izazove osećanje straha, krivice ili odgovornosti kod druge osobe ne bi li je naveo da učini ono što on (ucenjivač) želi.

Kako se odbraniti od ovog vida manipulacije govorila sam u posebnom tekstu, pa sada neću o tome dalje.

Elem, kako cela ova priča izgleda iz ugla onoga koji pokušava da izmanipuliše i šta ih nagoni na to, ako ne svesna loša namera?

Naravno da ima i onih koji svesno i namerno pokušavaju da vam naškode, ali daleko je češći slučaj da se to dešava nesvesno i bez želje da vi budete povređeni. Naime, kada ljudi nisu emocionalno pismeni i kada smatraju da neka osećanja nisu ok – strah, tuga, nesigurnost, usamljenost, briga… oni ta osećanja pokušavaju da sakriju, najpre od sebe samih a onda i od drugih. Međutim, svako osećanje ima svoju funkciju i s razlogom se javlja. Iza njega uvek postoji neka želja i/ili potreba. To što je neko pokušao da potisne svoju emociju ne znači da je i želja koja iza nje stoji ugašena. Onda se ljudi nesvesno dovijaju kako da zadovolje svoje želje i potrebe u interakciji sa drugima bez da iskažu svoja autentična osećnja.

Uzmimo kao primer naše roditelje ili još bolje svoje bake i deke. Oni su odrastali i vaspitavani su u duhu koji određena osećanja smatra znacima slabosti, a njihovo izražavanje neprihvatljivim. Recimo, vaši roditelji su ostareli, u penziji su, nemaju gotovo nikakve obaveze, retko se viđate. Ono sa čime se stariji ljudi susreću u svojoj životnoj dobi je često osećaj smanjene vitalnosti, veštine, moći, osećaj da su zbog toga manje vredni, potrebni i voljeni, a onda posledično – osećaju se usamljeno. Retki pripadnici starijih generacija umeju da kažu svojim odraslim sinovima i ćerkama da se tako osećaju i da bi voleli da više vremena provode zajedno. Oni mnogobrojniji će pre reći „Ja sam sve u životu dao za tebe, a ti mi tako vraćaš. Sve sam žrtvovao, a ti se ponašaš kao da sam ti neprijatelj…“.

U partnerskim odnosima takođe ima puno primera emocionalnog ucenjivanja – pretnjama da ćete ostaviti partnera; okrivljavanje drugog zato što ste se rasplakali; iskazivanje ljubomore na prijatelje vašeg partnera/ke… Primera je bezbroj.

Ovo svakako jeste neok ponašanje, ali je bitno shvatiti pravu prirodu koja leži u pozadini ovakvog pokušaja manipulacije.

Dakle, iako je moglo zvučati sarkastično naslov to zapravo nije. Premda se loše ponašaju prema drugima, ni onima koji manipulišu nije lako. To ne znači da im treba povlađivati i „pecati se“ na njihove „udice“, ali ako bolje razumete njihovu poziciju biće vam lakše i da gradite zdrave odnose sa njima. Osima, ako ne odlučite da iz tih odnosa izađete.

Nekada ovakve odluke nije lako doneti i često je potrebna pomoć stručne osobe da sagledate situaciju sa svih strana i naučite kako da se s njom nosite, a da pri tom ne bivate uporno povređivani.

Advertisements


1 коментар

Emocionalna ucena

“Uvek mi se to desi”, “Stalno to radim”, “Zna da mi je to slaba tačka i namerno to radi”, “Ne mogu da je gledam kako plače”, “Ja se zaledim kada on počne da viče na mene”, “Kakav bih ja to sin bio, kada ne bih…” itd.

Da li vam nešto od ovoga zvuči poznato? Ako često pomislite ovako nešto, verovatno ste žrtva emocionalne ucene. Emocinalna ucena je način manipulisanja drugom osobom pozivanjem njenog osećanja krivice, straha ili odgovornosti. Manipulacija podrazumeva da nekog navodimo da čini nešto što ne želi. Pri tome se možemo koristiti različitim sredstvima, a jedan od njih je, dakle, emocionalna ucena.

download (2)

Važno je podvući da, ljudi svojim ponašanjem mogu POZIVATI neka naša osećanja, ali izvršnu moć na kraju ipak imamo mi sami. Dakle, drugi mogu pokušavati da provociraju naše osećanje krivice, na primer, ali da li će u tome uspeti zavisi od nas. Ovo je vrlo važno, jer to znači da ako naučimo da prepoznamo “udicu” (provokaciju, poziv odrđene emocije), možemo da vešto izbegnemo da budemo izmanipulisani.

d

“Udice” predstavljaju (ne)verbalne poruke drugih ljudi upućene nama, a koje imaju za cilj da aktiviraju kod nas, recimo, osećanje straha. Na koju će emociju provokatori ciljati, zavisi od toga kakve su “udice” naučili na bacaju i od toga šta im iskustvo sa vama govori da će najverovatnije dati efetak. Što vas bolje i duže poznaju, utoliko će im biti poznatije vaše “slabe tačke” i na njih će se fokusirati.

images (143)

            Kako izbeći manipulaciju?

  • Prvo je potrebno proznati “udice” na koje se pecate i osećanje koje se na njih javlja.

Kako? Tako što ćete razmisliti koje su to situacije koje podvodite pod “Kakav bih ja sin bio kada (ne)bih…” ili “Uvek popustim” i sl. Recimo, uvek popustim dečku kada se raspravljamo… Ali ne u bilo kojoj vrsti rasprave, nego samo onda kada mi on (ne)verbalno nagovesti da bi me mogao napustiti. Tada uvek popustim, iako mi je možda i važno da ostanem pri svome.

Dakle, potrebno je prepoznati obrazac. On uvek postoji, samo je nekada teže do njega doći. U ovom slučaju obrazac ili “udica” je (ne)izrečena pretnja partnera da će me ostaviti. Osećanje koje on kod mene poziva je osećanje straha da bi me mogao napustiti. Posledično, ja kao i uvek popuštam, iako se možda radi o nečemu što mi je zaista važno i da se nisam “upecala” ne bih popustila.

  • Drugi korak je preispitati adekvatnost tog vašeg osećanja – krivice, straha, odgovornosti. Ako je neadekvatno u pogledu kvaliteta (da li u opšte treba da osećate npr. krivicu?) ili intenziteta, onda to treba prihvatiti kao neprimereno i promeniti.
  • Konačno, treći korak podrazumeva usvajanje asertivnih oblika ponašanja u tim “kritičnim” situacijama. Drugim rečima, naučili ste da prepoznate kada neko pokušava da vas izmanipuliše, razumete da vas to uznemirava na određen način i da to nije adekvatno, ali ne znate kako drugačije da reagujete, jer ste samo tako naučili da se ponašate u takvim situacijama. Dakle, poslednji korak je da se informišete preko Interneta, literature ili psihologa kakva bi bila ispravna, asertivna reakcija u toj situaciji. Kako da ne dozvolite da vas izmanipulišu, ali da ni vi njih ne povredite.

Ljudi koji pokušavaju da vas navedu na nešto što vi ne želite, su vrlo često vaši najbliži i najmiliji. Zato je važno napomenuti da su promene obrazaca ponašanja jako teške, jer ne samo da je to ponašanje dugo ponavljano i učvršćeno, nego je i praćeno snažnim osećanjima prema ljudima koji su nam bitni. Još je značajno podvući da oni koji pokušavaju da nama emocionalno manipulišu u najvećem procentu slučajeva toga nisu svesni. To ne znači da je njihovo ponašanje ok, ali znači da nemaju svesnu nameru da kod vas izazovu patnju.


7 коментара

POHVALE I SAMOPOHVALE

images (22)

Da li umemo da primamo pohvale? Možda ovo pitanje zvuči čudno, ali istina je da mnogi ljudi ne umeju da prime kompliment. Ljudi tada često prosto ne znaju šta će sa tim i onda odgovaraju na pohvalu na neki od neadekvatnih načina:

  • Uz stid i nevericu

Ko? Ja? Mora da se šališ…

Suština je zapravo u razmišljanju koje leži u pozadini ovakve reakcije – „Ne verujem da je to moguće.“ „Ajoooj u centru sam pažnje!“ „Ne daj Bože da me neko primeti.“

  • Bumerang – uzvraćanje istom meromimages (21)

„I ti takođe imaš lepu košulju.“

Neki ljudi veruju da će ispasti nevaspitani ako odmah na komplimet na odgovore pohvalom. A nekada jednostavno ne znaju šta bi drugo rekli.

  • Odbacivanje

„Sviđa ti se moja frizura? Već 100 godina ovako izgledam! Potpuno je demode.“ „Jesi li ti normalan? Vidi na šta ličim.“

Ovakvim odgovorom poručujemo drugoj osobi da ne zna o čemu govori i da nam njeno mišljenje nije važno.

  • Samouzdizanje

„Naravno da mi je dobra frizura. Ja uvek izgledam savršeno!“

Asertivno bi bilo: „Hvala. I ja sam zadovoljna.“

images (23)

Primeri asertivnog primanja pohvale:

„Hvala.“

„Hvala. I meni se dopada.“

„Baš mi je drago što ste primetili da sam promenila frizuru.“

„Milo mi je da Vam se dopada.“

DA LI JE SAMOPOHVALA UREDU?

Mnoge osobe smatraju da je nepristojno hvaliti se, ali zapravo to nije tako. Najčešća iskrivljena uverenja koja leže iza stava da nije uredu hvaliti se su:

images (24)

  • samopohvala je odraz nevaspitanja (zapravo, odraz je samosvesti),
  • samohvala je pokazatelj egoizma (istina je da time samo izražavamo svoje unutrašnje zadovoljstvo),
  • samopohvala često biva doživljena kao iznošenje neosporive činjenice i deluje nametljivo (međutim, ok je izneti svoje mišljenje o nečemu što nam se kod nas samih dopada),
  • ljudi se koriste samopohvalom da bi manipulisali drugima (da, nekada ljudi mogu koristiti samohvalu u manipulativne svrhe, ali najčešće je jednostavno samoizražavanje).

Primeri asertivnog izražavanja samopohvale:

„Zadovoljna sam kako sam se pokazala ma inrevjuu.“

„Dopada mi se kako mi stoji ova haljina.“

„Mislim da sa brkovima izgledam baš seksi.“

„Čini mi se da sam jedan od najboljih u grupi.“

Kao što možete primetiti, asertivno davanje samopohvale je zapravo upućivanje pozitivnih poruka samom sebi.

Dobro je davati sebi realne pohvale, time negujemo sebe 🙂

images (25)