Svi se nekada trudimo da sakrijemo neko osećanje. Recimo kada se u nekoj krajnje ozbiljnoj situaciji setimo nečeg smešnog. Isto tako, svima nam se nekada desilo da pokušamo da odglumimo neku emociju koju u tom trenutku ne osećamo. Ono što je sigurno, jeste da svi želimo da znamo da li je druga osoba sa prema nama iskrena ili ne. Želimo da znamo da li joj je zaista smešna šala koju smo ispričali, da li se zaista iznenadila poklonom koji smo joj kupili i sl.
Postoje tri aspekta izražavanja emocije na koje treba da obratimo pažnju, da bismo procenili njenu autentičnost – simetrija, trajanje i mesto.
Iskrene emocije simetrično su (jednako) izražene na obe polovine lica. Kada glumimo osećanje koje zapravo u tom trenutku ne doživljavamo, mišići lica se asimetrično pomeraju. Na primer, kada se lažno smejemo na levoj polovini lica je više razvučen oseh; ako se lažno ljutimo leva obrva nam je više spuštena dok se mrštimo; ako glumimo da nam se nešto gadi desna polovina nosa će biti više naborana itd.
Trajanje emocije je, takođe, važan pokazatelj. Ekspresija svake emocija ima neko prirodno prosečno trajanje. Izražavanje lažnog osećanja obično traje duže. Period od početka pokretanja usana u osmeh i period vraćanja lica u prvobitno stanje su duži nego kod autentičnog, iskenog osmeha. Naravno, mogla bih vam reći koliko traje prirodni, koliko sekunti traje veštački osmeh po nekim istraživanjima, ali vam to ništa ne bi značilo. Nećete meriti trajanje nečijeg osmeha, ali ćete intuitivno sami primetiti da nečije osmehivanje neobično dugo traje.
I na kraju – mesto. Kada neiskreno pokazujemo neko osećanje, naš izraza lica često nema neko logično mesto u nizu poruka koje šaljemo sagovorniku. Recimo, da nas je neko iznenadio. Prvo će naše lice promeniti oblik – raširićemo oči, lučno ćemo podići obrve, otvoriti usta; a tek ćemo onda reći „Jao, baš si me iznenadio!“. Ako sled bude drugačiji biće očigledno da je reč o laganju.
Kada interpretiramo nečije neverbalne signale svakako treba da vodimo računa o više faktora. O ovome više imate u tekstu „Neverbalna komunikacija – tri pravila za tačno tumačenje“
Rad na sebi 