Rad na sebi


Оставите коментар

Ne dozvolite da vam se godišnji odmor pretvori u umor!

Kažemo često da se danas brzo živi, da se nema vremena za puno toga mimo posla, naročito kada imate decu. Slobodne dane tokom godine obično čuvamo za taj veliki godišnji odmor. A onda dođe i tih naših pet minuta i šta onda? Toliko smo umorni i toliko smo željni svega i svačega što sebi nismo priuštili tokom godine, da taj odmor od 10 ili 15 dana zaista izgleda kao da traje 5 minuta.

Tu onda imamo i onaj momenat da nismo imali vremena za razne kućne obaveze, pa onda odmor iskoristimo da bismo obavili neke druge obaveze. Toliko o odmoru 😀

Prvo je važno podvući da je dobro da s vremena na vreme uzmete neki od svojih slobodnih dana i da sebi isplanirate produženi vikend. Jedan ili dva od ta tri četiri dana iskoristite da završite neke obaveze koje imate mimo posla, šta god to bilo, a preostalih dva tri dana iskoristite da se odmorite i radite nešto što volite – rekreativan sport, izlasci, čitanje knjige, izleti… Ovo je jako dobro da biste s vremena na vreme dopunili baterije i s druge strane sprečili nagomilavanje obaveza mimo posla i još važnije da biste sprečili da sagorite od stresa i iscrpljenosti na poslu.

Kada dođe taj famozni godišnji odmor, ako ste nekoliko puta već imali te produžene vikende, neće vas sačekati gomila obaveza koja će vam sada „pojesti“ pola odmora, a i nećete biti toliko željni svega i svačega, nego ćete tačno znati kako želite da provedete tih slobodnih 15 dana.

U slučaju da niste davali sebi oduška i niste imali mini odmore od prošlog leta, zastanite i razmislite šta vam je u ovom trenutku najpotrebnije? Nekada kada radimo posao koji nam toliko vremena i energije troši da nemamo mogućnosti za redovna druženja sa prijateljima, za izlaske, za putovanja, rekreaciju, pozorište i sl. onda pokušavamo da sve to nadoknadimo u te dve nedelje, a pri tom zanemarujemo činjenicu da je naš organizam umoran i da mu treba da uspori i da se odmori. Kada to predviđamo, sve te stvari koje volimo da radimo, realizujemo sa pola snage i sa malo uživanja jer se naš organizam buni – potreban mu je ODMOR! Dakle, osluškujte sebe i svoje telo. Ako organizam kaže – umoran sam, uspori – poslušajte ga, ma koliko bili željni druženja i svega ostalog. Naspavajte se, opustite se par dana. Idite na masaže, leškarite, slušajte muziku koja vas opušta, družite se sa prijateljima u nekom mirnijem ambijentu i razgovarajte o temama koje vas ne opterećuju i neuznemiruju.

Poznajem ljude koji bi na ovako organizovano vreme gledali kao na gubljenje vremena, po principu „imam samo ovih 15 dana, ako ih ne iskoristim maksimalno, posle neću imati prilike do sledećeg leta!“. Istina je zapravo da će taj odmor biti izgubljen jedino ako ne činimo ono što nam najviše prija i što nam je najpotrebnije. Dakle, ako telo kaže uspori, poslušajte ga. Posle dva tri dana bićete daleko odmorniji i imaćete snage da zaista radite sve ono čega ste se uželeli od prošlog odmora i to ćete raditi sa punim užitkom, a ne sa pola snage jer više od toga nemate.

Na kraju treba istaći da neki ljudi smatraju da je odmaranje gubljenje vremena. Ti ljudi nemaju mira i kada dođe vreme godišnjeg odmora. Uvek nađu nešto što će raditi da bi osetili da su korisni, vredni i produktivni jer u suprotnom će sebe doživeti kao lenje, nesposobne i beskorisne, a provedeno vreme izgubljenim. Ovo ima veze sa uslovljavanjem svoje vrednosti, sa idejom da vredimo samo ako smo radni i uposleni, a ljudi koji se odmaraju su lenštine koje ne vrede puno. Ovo je, naravno, potpuno neadekvatno, ali kada je neko tome učen od malena i kada drugo ne poznaje i ne razume, onda je za tu osobu ovo jedina istina. U tom slučaju uputno je obratiti se psihologu, ne biste li uvideli da vaša vrednost nije uslovljena načinom na koji provodite slobodno vreme i da biste spoznali neophodnost i značaj adekvatnog odmora koji je svakom biću potreban.


10 коментара

Time management – Odlaganje

images (112)

Ljudi pred sebe postavljaju različite ciljeve i imaju brojne želje. Relizacija svake od njih zahteva da im se posveti određeno vreme. Ako se ne organizuju dobro velika je verovatnoća da mnoge svoje želje neće ispuniti i mnoge ciljeve neće ostavriti. A to sve skupa ima za posledicu nezadovoljstvo i stres. Dakle, da bi ljudi smanjili veliki deo stresa i povećali kvalitet svoga života potrebno je da nauče kako da dobro organizuju svoje vreme.


PRETERANO ODLOGANJE (PROKSRATINACIJA)

Pre nego što se upusite u borbu protiv prokrastinacije potrebno je da porepoznate kada odlažete svoje obaveze i da budete iskreni prema sebi kada odgovarate na pitanje zašto to radite.

Prepoznajte da odlažete svoje obaveze

Ako ste iskreni prema sebi vervatno znate kada bespotrebno odlažete zadatke koji vas čekaju, ali evo i nekoliko korisnih smernica za prepoznavanje prokrastinacije:images (67)

  • Ispunjavate svoje dane nevažnim obavezama;
  • Čitate mejlove i proveravate facebook nekoliko puta na dan, bez ikakve posebne namere;
  • Kad god sednete da radite na nekom važnom zadatku, gotovo odmah ustajete i kuvate kafu;
  • Odlažete i prenosite neki važan zadatak sa „ToDo“ liste iz dana u dan;
  • Redovno prihvatate nevažne zadatke koje drugi traže od vas;
  • Čekate „dobro raspoloženje“ ili „pravo vreme“ da se suočite sa važnim obavezama.

 Saznajte zašto odlažete obaveze

Odlaganje obaveza može biti u vezi sa osobom koja odlaže ili u vezi sa zadatkom. Šta je po sredi važno je znati, jer samo tako možemo izabrati pravi način za borbu protiv prokrastinacije.

download (8)

Često kada je zadatak takve prirode da u njemu ne uživamo, težimo da ga odlažemo. Međutim, tada je najbolje uraditi ga što brže i preći na aktivnosti koje nam prijaju.

Drugi jako čest razlog je što su ljudi neorganizovani. Organizovane osobe određuju prioritete u svojoj „ToDo“ listi i ističu ono što je važno. i preći na aktivnosti koje nam prijaju.

Takođe postoji i strah od uspeha kaoi strah od neuspeha.

download (9)

Nekada ljudi jednostavno smatraju da nemaju potrebna znanja i veštine da bi uradili posao kako treba. Za perfekcioniste je karateristično da odlažu svoje obaveze „Ili ću ovo uraditi savršeno ili neću raditi uopšte!“ Nekada smatraju da mogu da obave posao u skladu sa svojim kriterijumima, ali je to mukotrpan posao pa iz tog razloga nemaju želju da započinju sa radom.

Na kraju čest slučaj odlaganja obaveza je i nemanje veština u donošenju odluka. Ako osoba ne ume da donese odluku šta će da radi, verovatno neće raditi ništa.

Strategije protiv odlaganja

Pre nego pomenemo neke od tehnika koje su korisne za prevaladavanje prokrastinacije, važno je napomenuti da je odlaganje navika. A navike se ne menjaju preko noći. Takva promena zahteva vreme i upornost.

  • Nagrađujte sebe za svaki i manji uspeh;
  • Pitajte nekoga da vas povremeno pita da li ste obavili određeni zadatak. Time ne prebacujemo odgovornost na drugu osobu za to da li smo zadatak obavili ili ne, već samo tražimo i dodatni spoljni pritisak kako bismo obavili sve što smo naumili;
  • Zapišite sve neprijatne posledice koje ćete morati da istrpite ukoliko ne budete obavili posao na vreme.

Ukoliko ne umete dobro da se organizujete ovo su saveti za vas:

  • Vodite „ToDo“ listu po prioritetima;
  • Koristite matricu „hitno-bitno“;
  • Postavite sebi vremenski ograničene ciljeve;
  • Fokusirajte se samo na jedan zadatak.

Ukoliko zadatak odlažete jer mislite da je pretežak…

  • Raspodelite projekat na manje zadatke koje smatrate da možete da realizujete;
  • Započnite od manjih koraka iako možda ne deluje logično da prvo od njih krenete.

Ukoliko odlažete zadatak jer ga smatrate neugodnim:

  • Mislite o još neprijatnijim posledicama ukoliko ne obavite posao na vreme;
  • Nagradite sebe za obavljen posao.

download (10)