Rad na sebi


Поставите коментар

Ljutnja u ljubavi

Emocija ljutnje i konflikti u partnerskim odnosima su najnormalnija pojava. Međutim, mnogo je ljudi koji smatraju ljutnju i konflikte za sigurne znake prestanka ljubavi. Drugim rečima:

pojava ljutnje = prestanak ljubavi

pojava konflikta = prestanak ljubavi

prijatnost = ljubav

Ljutnja je emocija, koja postavlja pred drugu osobu zahtev da promeni određeno ponašanje. Ovo nikako ne negira da prema nekome osećemo ljubav. To je najočiglednije na primeru roditeljske ljubavi – roditelji se na svoju decu u pojedinim situacijama ljute upravo zato što ih vole.

Konflikti su pokazatelj postojanja sukobljenih želja. Dakle, ponovo nema nikakve veze sa tim da li nekoga volimo ili ne. Možemo imati sukob želja sa osobom koju volimo, a da nemamo nikakvih konflikata sa nekim ko nam ni najmanje nije važan.

Dakle, toliko o tome kako zapravo ovakva uverenja predstavljaju ZABLUDE.

imagesmmmmmmmm

Drugo je pitanje kako se ovakve zablude manifestuju u ponašanju. Postoje neke karakteristike koje se daju lako prepoznati:

  • Ne pokazuju da im nešto smeta, čak i kada imaju na šta da se požale (izražavanje ljutnje = ne voljenje, odbacivanje partnera);
  • Nezadovoljstvo prema partneru nikada ne pokazuju otvoreno, već pokušavaju da pošalju signale kroz razne oblike pasino-agresivnog ponašanja (ignorisanje partenra, distanciranje i sl.);
  • Kada reše da pokažu ljutnju, to ne čine na adekvatan način, već preintenzivnom reakcijom, kojom pokazuju da više ne osećaju ljubav prema partneru;
  • Kada dođe do konflikta sa parterom imaju doživljaj odbacivanja pa se često ili „takmiče“ u tome ko će koga više odbaciti ili se povede rasprava o tome kako ga/je partener više ne voli, pa se pravi razlog rasprave potpuno izgubi iz vida.

I na kraju, da prokomentarišemo, odakle potiču ove zablude u kojima se ljubav i ljutnja međusobno isključuju. Postoje tri situacije u kojima usvajamo ova verovanja:

  1. Roditelji nisu pokazivali ljutnju prema detetu, osim kada bi poslednja kap prelila čašu pa bi svojim neadekvatnim postupkom poslali detetu poruku – ljutnja = odbacivanje;
  2. Roditelji su prečesto i preterno kažnjavali decu, te su ona zaključila da nisu vredna i da ih kao takve roditelji svakog časa (kada su deca nevalja) mogu odbaciti;
  3. Roditelji, koji su imali loš brak koji je na kraju rezultirao razvodom, mogli su svojim primerom deci poslati poruku da ljutnja znači izostanak ljubavi, što na kraju dovodi do potpunog odbacivanja partnera.

Dakle, iz životnog iskustva smo možda imali priliku da izvučemo zaključak da se ljutnja i konflikti, s jedne strane, i ljubav, s druge strane, međusobno isključuju. Sada imamo priliku da uvidimo kako smo do tih zaključaka došli, kako negativno utiču na naše partnerske veze i ono što je najvažnije, da su to ZABLUDE a ne činjenice i da se mogu menjati.

Advertisements


Поставите коментар

PRAVA LJUBAV

aaa download images (2)

Svi još od detinjstva formiramo neku ideju o tome šta je ljubav. Zaključke izvodimo na osnovu ljubavnih priča ljudi oko nas (pre svega roditelja), filmova, crtanih filmova i sl. Međutim, kako odrastamo razni naši stavovi, uverenja, predstave se menjaju – pa tako i definicija ljubavi.

Kada govorimo o tome šta je za koga ljubav, ne bi trebalo da se bavimo prosuđivanjen (osuđivanjem) različitih definicija koje daju različiti ljudi, već time koliko sa ta uverenja za njih funkcionalna. Ako neko ne uspeva da pronađe osobu pored koje može biti istinski srećan, verovatno ima disfuncionalnu ideju o ljubavi. Funkcionalna ideja o ljubavi nije previše rigidna (moguće je o njoj razmišljati i potencijalno je menjati) i nema izrazitih iskrivljenja u pojimanju ljubavi. Neke od najčešćih zabluda jesu:

  • u ljubavi nema konflikata i ljutnje;
  • prava ljubav = telepatija.

U ljubavi nema konflikata i ljutnje

Ljudi koji izjednačavaju sebe i svoje želje (Ja = moja želja), kada njihov partner odbije da ispuni neku njihovu želju, donose zaključak da partner njih odbacuje.

Konflikt predstavlja situaciju u kojoj dve osobe imaju različite želje, a svako od njih veruje da je moguće ispuniti samo jednu želju. Dakle, ako ispunimo tvoju, automatski znači da moja neće biti ispunjena.

Ljutnja je osećanje koje je povezano sa zahtevom za promenom ponašanja. Drugim rečima, kada neko radi nešto što smatramo da nije ok, mi se ljutimo.

Zaključak, konflikt i osećanje ljutnje ne podrazumevaju odbacivanje i nevoljenje druge osobe, jer nisu usmereni na biće nego na želje i ponašanje.

Prava ljubav = telepatija

Osobe nekada očekuju, da samo zato što su dugo sa nekim u vezi, da bi njihov partner trebalo da može, da im čita misli. Zapravo, ljubav i telepatija nisu jedno te isto. Verujem da ćete se složiti da nekada ni sami ne znamo šta proživljavamo i mislimo, pa u skladu s tim ne možemo očekivati ni da će nas drugi uvek ispravno „pročitati“.

Zaključak  – to što nas neko voli, ne znači da će nas uvek lako razumeti, ali je svakako na nama odluka da li ćemo pokušati da objasnimo partneru kako se osećamo i šta želimo ili nećemo.


7 коментара

POHVALE I SAMOPOHVALE

images (22)

Da li umemo da primamo pohvale? Možda ovo pitanje zvuči čudno, ali istina je da mnogi ljudi ne umeju da prime kompliment. Ljudi tada često prosto ne znaju šta će sa tim i onda odgovaraju na pohvalu na neki od neadekvatnih načina:

  • Uz stid i nevericu

Ko? Ja? Mora da se šališ…

Suština je zapravo u razmišljanju koje leži u pozadini ovakve reakcije – „Ne verujem da je to moguće.“ „Ajoooj u centru sam pažnje!“ „Ne daj Bože da me neko primeti.“

  • Bumerang – uzvraćanje istom meromimages (21)

„I ti takođe imaš lepu košulju.“

Neki ljudi veruju da će ispasti nevaspitani ako odmah na komplimet na odgovore pohvalom. A nekada jednostavno ne znaju šta bi drugo rekli.

  • Odbacivanje

„Sviđa ti se moja frizura? Već 100 godina ovako izgledam! Potpuno je demode.“ „Jesi li ti normalan? Vidi na šta ličim.“

Ovakvim odgovorom poručujemo drugoj osobi da ne zna o čemu govori i da nam njeno mišljenje nije važno.

  • Samouzdizanje

„Naravno da mi je dobra frizura. Ja uvek izgledam savršeno!“

Asertivno bi bilo: „Hvala. I ja sam zadovoljna.“

images (23)

Primeri asertivnog primanja pohvale:

„Hvala.“

„Hvala. I meni se dopada.“

„Baš mi je drago što ste primetili da sam promenila frizuru.“

„Milo mi je da Vam se dopada.“

DA LI JE SAMOPOHVALA UREDU?

Mnoge osobe smatraju da je nepristojno hvaliti se, ali zapravo to nije tako. Najčešća iskrivljena uverenja koja leže iza stava da nije uredu hvaliti se su:

images (24)

  • samopohvala je odraz nevaspitanja (zapravo, odraz je samosvesti),
  • samohvala je pokazatelj egoizma (istina je da time samo izražavamo svoje unutrašnje zadovoljstvo),
  • samopohvala često biva doživljena kao iznošenje neosporive činjenice i deluje nametljivo (međutim, ok je izneti svoje mišljenje o nečemu što nam se kod nas samih dopada),
  • ljudi se koriste samopohvalom da bi manipulisali drugima (da, nekada ljudi mogu koristiti samohvalu u manipulativne svrhe, ali najčešće je jednostavno samoizražavanje).

Primeri asertivnog izražavanja samopohvale:

„Zadovoljna sam kako sam se pokazala ma inrevjuu.“

„Dopada mi se kako mi stoji ova haljina.“

„Mislim da sa brkovima izgledam baš seksi.“

„Čini mi se da sam jedan od najboljih u grupi.“

Kao što možete primetiti, asertivno davanje samopohvale je zapravo upućivanje pozitivnih poruka samom sebi.

Dobro je davati sebi realne pohvale, time negujemo sebe 🙂

images (25)