Rad na sebi


Оставите коментар

Ne dozvolite da vam se godišnji odmor pretvori u umor!

Kažemo često da se danas brzo živi, da se nema vremena za puno toga mimo posla, naročito kada imate decu. Slobodne dane tokom godine obično čuvamo za taj veliki godišnji odmor. A onda dođe i tih naših pet minuta i šta onda? Toliko smo umorni i toliko smo željni svega i svačega što sebi nismo priuštili tokom godine, da taj odmor od 10 ili 15 dana zaista izgleda kao da traje 5 minuta.

Tu onda imamo i onaj momenat da nismo imali vremena za razne kućne obaveze, pa onda odmor iskoristimo da bismo obavili neke druge obaveze. Toliko o odmoru 😀

Prvo je važno podvući da je dobro da s vremena na vreme uzmete neki od svojih slobodnih dana i da sebi isplanirate produženi vikend. Jedan ili dva od ta tri četiri dana iskoristite da završite neke obaveze koje imate mimo posla, šta god to bilo, a preostalih dva tri dana iskoristite da se odmorite i radite nešto što volite – rekreativan sport, izlasci, čitanje knjige, izleti… Ovo je jako dobro da biste s vremena na vreme dopunili baterije i s druge strane sprečili nagomilavanje obaveza mimo posla i još važnije da biste sprečili da sagorite od stresa i iscrpljenosti na poslu.

Kada dođe taj famozni godišnji odmor, ako ste nekoliko puta već imali te produžene vikende, neće vas sačekati gomila obaveza koja će vam sada „pojesti“ pola odmora, a i nećete biti toliko željni svega i svačega, nego ćete tačno znati kako želite da provedete tih slobodnih 15 dana.

U slučaju da niste davali sebi oduška i niste imali mini odmore od prošlog leta, zastanite i razmislite šta vam je u ovom trenutku najpotrebnije? Nekada kada radimo posao koji nam toliko vremena i energije troši da nemamo mogućnosti za redovna druženja sa prijateljima, za izlaske, za putovanja, rekreaciju, pozorište i sl. onda pokušavamo da sve to nadoknadimo u te dve nedelje, a pri tom zanemarujemo činjenicu da je naš organizam umoran i da mu treba da uspori i da se odmori. Kada to predviđamo, sve te stvari koje volimo da radimo, realizujemo sa pola snage i sa malo uživanja jer se naš organizam buni – potreban mu je ODMOR! Dakle, osluškujte sebe i svoje telo. Ako organizam kaže – umoran sam, uspori – poslušajte ga, ma koliko bili željni druženja i svega ostalog. Naspavajte se, opustite se par dana. Idite na masaže, leškarite, slušajte muziku koja vas opušta, družite se sa prijateljima u nekom mirnijem ambijentu i razgovarajte o temama koje vas ne opterećuju i neuznemiruju.

Poznajem ljude koji bi na ovako organizovano vreme gledali kao na gubljenje vremena, po principu „imam samo ovih 15 dana, ako ih ne iskoristim maksimalno, posle neću imati prilike do sledećeg leta!“. Istina je zapravo da će taj odmor biti izgubljen jedino ako ne činimo ono što nam najviše prija i što nam je najpotrebnije. Dakle, ako telo kaže uspori, poslušajte ga. Posle dva tri dana bićete daleko odmorniji i imaćete snage da zaista radite sve ono čega ste se uželeli od prošlog odmora i to ćete raditi sa punim užitkom, a ne sa pola snage jer više od toga nemate.

Na kraju treba istaći da neki ljudi smatraju da je odmaranje gubljenje vremena. Ti ljudi nemaju mira i kada dođe vreme godišnjeg odmora. Uvek nađu nešto što će raditi da bi osetili da su korisni, vredni i produktivni jer u suprotnom će sebe doživeti kao lenje, nesposobne i beskorisne, a provedeno vreme izgubljenim. Ovo ima veze sa uslovljavanjem svoje vrednosti, sa idejom da vredimo samo ako smo radni i uposleni, a ljudi koji se odmaraju su lenštine koje ne vrede puno. Ovo je, naravno, potpuno neadekvatno, ali kada je neko tome učen od malena i kada drugo ne poznaje i ne razume, onda je za tu osobu ovo jedina istina. U tom slučaju uputno je obratiti se psihologu, ne biste li uvideli da vaša vrednost nije uslovljena načinom na koji provodite slobodno vreme i da biste spoznali neophodnost i značaj adekvatnog odmora koji je svakom biću potreban.


Оставите коментар

Aktivan odmor

images

Ljudi se najčešće pasivno odmaraju. Leškare, spavaju, miruju… Međutim, nekada jednako efikasan ili čak efikasniji način odmora može biti aktivan odmor.

mmdownload

Aktivan odmor podrazumeva angažovanje u aktivnosti koja je drugačije prirode od posla koji je do zamora doveo. Evo nekih kratkih, praktičnih smernica…

download (2)

  • Ako rad podrazumeva dugo naprezanje vida, kao vid aktivnog odmora može biti slušanje muzike;
  • Posle posla u kome ste ste fizički aktivirali, razgibajte male sive ćelije i odigrajte neku partiju šaha;
  • Nakon napregnutog umnog rada, uradite nekoliko laganih fizičkih vežbi;
  • Ako ste se bavili nekim monotonim poslom u kome ste ponavljali kratku jednostavnu radnju, možete uraditi nekoliko vežbi gde ćete ukombinovati raznovrsne pokrete i aktivirati mišiće koji su tokom rada bili neaktivni.

download (1)

Kada nastupi akutni isrcpljujući teški zamor, aktivni odmor može imati nepovoljne efekte. Tada je dobro primeniti pasivan odmor, dakle odmaranje, leškarenje, spavanje… uz masažu, kupke, uzimanje svežih napitaka.


8 коментара

Odmor – napravi pauzu

images (44)

Kada u toku radnog vremena treba napraviti pauzu?20911776044da70e239dab3266080680_640x360

Pauzu traba napraviti pre nego što se pojavi umor. Pratite svoju radnu efikasnost nekoliko dana. Videće kada počinje da opada, koliko vremena nakon što ste počeli sa radom. Malo pre toga, napravite pauzu.

Koliko pauza treba da traje? i Koliko se često treba odmarati?

download (30)

Bolje je uzti više kraćih odmora, nego jedan dug. Dakle, ako tokom radnog vremena imate pravo na 30 minuta pauze, bolje je da napravite 2 od po 15 ili 3 od po 10 minuta, nego jednu od 30. Zašto? Postoje psihološki i fiziološki razlog za to. Psihološki – kako se približavamo cilju naša motivacija raste. Ako je cilj da odemo na pauzu a njih ima više u toku radnog vremena, motivacija će nam češće rasti. Bićemo produktivniji, a samim tim vreme će nam “brže” prolaziti i bićemo zadovoljniji sopstevnim učinkom. Fiziološki – organizam se u početku odmora oporavlja naglo, a kasnije sve sporije. Zato realno nema potrebe da nam pauza traje dugo.

Na koji način se treba odmarati?

Kako postoje različiti oblici rada i zamora, tako postoje i različiti oblici odmora od istih. Razlikujemo pasivni i aktivni odmor. Pasivni odmor se odnosi na mirovanje, ležanje, spavanje, dakle, prekid svake aktivnosti. aktivni odmor podrazumeva aktivnost koja je po svojoj prirodi različita od one koja je do zamora dovela.

images (43)


Оставите коментар

Umor

images (41)

Umor je nešto sa čime se svi svakodnevno suočavamo. Da bismo naučili najbolje načine odmaranja, potrebno je da najpre razumemo šta je to umor, koje vrste postoje i od kojih sve faktora zavisi.

Zamor je prolazno, reverzibilno smanjenje radne sposobnosti u vezi sa radom.

Umor zavisi od:

download (28)–          vrste rada – nismo na jednak način umorni kada se bavimo nekom fizičkom aktivnošću i kada smo angažovani u zahtevnom mentalnom radu. Dakle, nećemo biti na isti način umorni kada kopamo celog dana i kada učimo 10 sati dnevno.

–          prilike u kojima se radi – buka, osvetljenje, socijalni odnosi… Sve su to značajni faktori koji odrđuju pojavu zamora.

–          osobine onoga koji radi – pol, starost, zdravstveno stanje, stepen uvežbanosti u poslu, nivo motivacije itd.

Vrste zamora

Latentni zamor – posledica dugotrajnog, neprekidnog i po težini umerenog rada bez dovoljno odmaranja. Najčešće nastaje pri kraju radne smene ili na početku rada ukoliko mu nije prethodilo dovojno odmora u toku noći. Znaci ove vrste umora nisu upadljivi.

Akutni zamor – produkt napornog ili suviše dugog rada. Znaci ove vrste umora su: ubrzan rad srca i disanja, slabljenje oštrine vida i koordinacije pokreta, slabi pažnja, sporije se reaguje na nadražaje, promena raspoloženja… Akutni zamor nestaje nakon kraćeg odmora. Ipak, ove simptome treba uzeti u obzir kada ih prepoznamo i priuštiti sebi potreban odmor. U suprotnom, velike su verovatnoće za nastajanje grešaka i povreda na radu.

Hronični zamor – nastaje usled doživljaja monotonije na poslu, emocionalne napetosti, neadekvatnih uslova za rad, loše organizovanog ritma rada i odmora. Najčešće se razvije postepeno i neprimetno. Karakteriše ga dugotrajni zamor, koji ne nestaje ni nakon odmora i sna, gubitak volje za rad, osećanja potištenosti. Kao i akutni zamor, dovodi do slabljenja pažnje i usporenosti reakcija, zbog čega su povećani uslovi za povrede na radu. Hornični zamor traži duži period odmora, a često i lečenje, te je važno prepoznati prve znake ove vrste umora i reagovati na vreme kako problem vremenom ne bi postao ozbiljniji.

Kada govorimo o znacima umora, generalno ih možemo podeliti u dve grupe:

images (40)

 

OBJEKTIVNI ZNACI ZAMORA:

–          opadanje količine radnog učinka,

–          opadanje kvaliteta radnog učinka,

–           povećanje varijabilnosti u kvalitetu,

–          pojava spontanih odmora (zevanje, protezanje, pušenje…)

–          suvišni pokreti, pokreti koji nisu važni za sam rad.

 

 

images (42)

 

SUBJEKTIVNI ZNACI ZAMORA:

–          teškoće u prisećanju potrebnih informacija

–          teškoće u brzom razumevanju situacije i donošenju odluke

–          promena raspoloženja (razdražljivi, apatični…)

Pratite sebe i svoj organizam. Ako vam poručuje da vam je potreban odmor, poslušajte ga.