Rad na sebi


Оставите коментар

Ne dozvolite da vam se godišnji odmor pretvori u umor!

Kažemo često da se danas brzo živi, da se nema vremena za puno toga mimo posla, naročito kada imate decu. Slobodne dane tokom godine obično čuvamo za taj veliki godišnji odmor. A onda dođe i tih naših pet minuta i šta onda? Toliko smo umorni i toliko smo željni svega i svačega što sebi nismo priuštili tokom godine, da taj odmor od 10 ili 15 dana zaista izgleda kao da traje 5 minuta.

Tu onda imamo i onaj momenat da nismo imali vremena za razne kućne obaveze, pa onda odmor iskoristimo da bismo obavili neke druge obaveze. Toliko o odmoru 😀

Prvo je važno podvući da je dobro da s vremena na vreme uzmete neki od svojih slobodnih dana i da sebi isplanirate produženi vikend. Jedan ili dva od ta tri četiri dana iskoristite da završite neke obaveze koje imate mimo posla, šta god to bilo, a preostalih dva tri dana iskoristite da se odmorite i radite nešto što volite – rekreativan sport, izlasci, čitanje knjige, izleti… Ovo je jako dobro da biste s vremena na vreme dopunili baterije i s druge strane sprečili nagomilavanje obaveza mimo posla i još važnije da biste sprečili da sagorite od stresa i iscrpljenosti na poslu.

Kada dođe taj famozni godišnji odmor, ako ste nekoliko puta već imali te produžene vikende, neće vas sačekati gomila obaveza koja će vam sada „pojesti“ pola odmora, a i nećete biti toliko željni svega i svačega, nego ćete tačno znati kako želite da provedete tih slobodnih 15 dana.

U slučaju da niste davali sebi oduška i niste imali mini odmore od prošlog leta, zastanite i razmislite šta vam je u ovom trenutku najpotrebnije? Nekada kada radimo posao koji nam toliko vremena i energije troši da nemamo mogućnosti za redovna druženja sa prijateljima, za izlaske, za putovanja, rekreaciju, pozorište i sl. onda pokušavamo da sve to nadoknadimo u te dve nedelje, a pri tom zanemarujemo činjenicu da je naš organizam umoran i da mu treba da uspori i da se odmori. Kada to predviđamo, sve te stvari koje volimo da radimo, realizujemo sa pola snage i sa malo uživanja jer se naš organizam buni – potreban mu je ODMOR! Dakle, osluškujte sebe i svoje telo. Ako organizam kaže – umoran sam, uspori – poslušajte ga, ma koliko bili željni druženja i svega ostalog. Naspavajte se, opustite se par dana. Idite na masaže, leškarite, slušajte muziku koja vas opušta, družite se sa prijateljima u nekom mirnijem ambijentu i razgovarajte o temama koje vas ne opterećuju i neuznemiruju.

Poznajem ljude koji bi na ovako organizovano vreme gledali kao na gubljenje vremena, po principu „imam samo ovih 15 dana, ako ih ne iskoristim maksimalno, posle neću imati prilike do sledećeg leta!“. Istina je zapravo da će taj odmor biti izgubljen jedino ako ne činimo ono što nam najviše prija i što nam je najpotrebnije. Dakle, ako telo kaže uspori, poslušajte ga. Posle dva tri dana bićete daleko odmorniji i imaćete snage da zaista radite sve ono čega ste se uželeli od prošlog odmora i to ćete raditi sa punim užitkom, a ne sa pola snage jer više od toga nemate.

Na kraju treba istaći da neki ljudi smatraju da je odmaranje gubljenje vremena. Ti ljudi nemaju mira i kada dođe vreme godišnjeg odmora. Uvek nađu nešto što će raditi da bi osetili da su korisni, vredni i produktivni jer u suprotnom će sebe doživeti kao lenje, nesposobne i beskorisne, a provedeno vreme izgubljenim. Ovo ima veze sa uslovljavanjem svoje vrednosti, sa idejom da vredimo samo ako smo radni i uposleni, a ljudi koji se odmaraju su lenštine koje ne vrede puno. Ovo je, naravno, potpuno neadekvatno, ali kada je neko tome učen od malena i kada drugo ne poznaje i ne razume, onda je za tu osobu ovo jedina istina. U tom slučaju uputno je obratiti se psihologu, ne biste li uvideli da vaša vrednost nije uslovljena načinom na koji provodite slobodno vreme i da biste spoznali neophodnost i značaj adekvatnog odmora koji je svakom biću potreban.

Duhovno bogaćenje i veća radna efikasnost

Оставите коментар

„Odvojiti vreme da obnoviš sebe, najvažnija je stvar koju možeš da uradiš. Ironično, ali vreme koje izdvojiš iz svog prenatrpanog rasporeda, za samousavršavanje i lično bogaćenje u duhovnom smislu, dramatično će poboljšati tvoju efikasnost kada se vratiš poslu.“
R.S.Šarma

This gallery contains 0 photos


Оставите коментар

Aktivni i pasivni istovremeno?

         Jesu li i vama roditelji govorili “samo vredno radi, trudi se i sve će doći samo od sebe”? Ako jesu, ovo je nešto što vredi pročitati.

            Poznajem mnogo ljudi koji su vredno radili, u roku zvršili fakultete, išli na dodatne obuke, volontirali i ništa od posla ili s druge strane, stalno izlaze, druže se sa gomilom ljudi, a nikako da nađu partnera/ku. Da li je moguće da smo suštinski pasivni u realizaciji svog cilja, dok smo naizgled vrlo aktivni?

Слика

            Da, moguće je. Biti aktivan znači raditi ono što vodi ka cilju. Ako se jako trudimo i radimo puno toga što zapravo ne vodi do rezultata, onda smo ipak pasivni – tražimo posao ili partnera na potpuno pogrešan način.

  Potrebno je promeniti pristup. Ako jedan put ne vodi do rešenja, vodi drugi ili treći. Važno je naći pravi put i pravi način. Ako vidimo da jedan ne daje željeni rezultat, promeni ugo gledanja, promeni pristup.

Слика

   Potraži pomoć, savet, iskoristi sve svoje resurse – poznanstva, sposobnosti, znanja, veštine.

Слика


Оставите коментар

Slušajte pažljivo!

Osnova kvalitetnog međuljudskog odnosa je dobra komunikacija. Adekvatna komunikacija podrazumeva, s jedne strane, da na jasan i socijalno prihvatljiv način iznosimo svoje stavove, emocije, uverenja, želje; a s druge strane, da umemo da saslušamo drugu stranu. Ovo važi za sve odnose – poslovne, porodične, partnerske, prijateljske.

 images (7)

Često po raznim časopisima možemo naići da ljubavne savete koji nam poručuju da slušamo svog partenra. Ali rekto koji nam daje konkretne instrukcije kako da to činimo. Pa sam mislila da sa vama podeli par, čini mi se, korisnih smernica.

Kada vam ljudi nešto govore (pogotovo ako im je to važno!) ostavite sve što u tom trenutku radite. Nije dovoljno da s vremena na vreme kažete „Slušam te“ i da nastavljate da perete sudove, sređujete dokumenta, tražite nešto po svom ormaru i sl. Pre svega, ne možete se dovoljno posvetiti osobi ako je ne posmatrate dok vam govori (neverbalne poruke su često značajnije od verbalnih poruka), a s druge strane sve i da se zaista trudite da pažljivo slušate svog sagovornika, on neće imati takav utisak. Osetiće da vam nije dovoljno važan u tom trenutku i verovatno neće biti dovoljno prijemčiv da vam ispriča sve ono što bi želeo, kada bi imao utisak da ste mu u potpunosti posvetili svoju pažnju. Često ljudi kada nam se obraćaju sa željom da podele nešto sa nama (bilo to lepa ili tužna vest), pre svega žele da to PODELE SA NEKIM KOME SU VAŽNI I KO JE NJIMA VAŽAN; a tek posle da eventualno dobiju neki savet. Dakle, ostavite sve što u tom trenutku radite i stavite svom sagovorniku do znanja da vam je važno da čujete šta ima da vam kaže.

Ne prekidajte! Iako vam se neko obraća zbog toga što želi da čuje i vaše mišljenje, potrebno je da pustite osobu da vam najpre ispriča ono što je njoj važno i što smatra da je potrebno da čujete kako biste mogli da date adekvatnu povratnu infomaciju. Ljudi su često nestrpljivi da kažu ono što imaju na pameti, pa neosetljivo i prečesto prekidaju svoje sagovornike. Ovo, ponovo, šalje negativnu poruku – „Nije važno šta ti imaš da kažeš. Moje mišljenje je važno. Zato slušaj ti mene.“ Ako neko traži vaše mišljenje, to je verovatno zato što ga ceni, ali nikome neće biti pravo da stekne utisak da vi ne marite za ono što on ima da kaže. Dakle, strpite se malo. Doći će red i na vas da kažete šta imate.

 images (11)

Ako vam nešto nije jasno, ne upadajte sagovornuki u reč. Sačekajte da završi, pa ga onda pitajte da vam pojasni sve što vam nije jasno. Ako ga budete prekidali dok iznosi svoje razmišljanje, prvo će ga verovatno nervirati što mu svako malo upadate u reč; a drugo prekidaćete misaoni tok te osobe, te će se lako destiti da zaboravi da vam kaže nešto što joj je bilo važno.

 images (9)

Ne „skačite“ na zaključke. Niko od nas nema sposobnost da čita tuđe misli, ma koliko dobro poznavali tu osobu. Zato, ako dođete do neke pretpostavke, pitajte svog sagovornika da li ste ga dobro razumeli. Ako niste, s jedne strane dobićete pravu informaciju pa neće biti zabune, a s druge strane vaš sagovornik će znati da ga pažljivo slušate i da vam je stalo da razumete o čemu govori, te svakako neće imati šta da vam zameri. Ako je vaša pretpostavka bila tačna, jednostavno ćete dobiti potvrdu da ste dobro razumeli i to je to.

 images (8)

I još jedna stvar, pitajte sagovornika šta želi od vas – da ga saslušate, posavetujete ili nešto treće ili sve od navedenog. Naime, nekada ljudi samo žele da se „emotivno izventiliraju“, tj. da vam ispričaju šta im leži na duši i NIŠTA VIŠE. Odnosno, ne žele da im držite životne lekcije i „prosipate mudrost“. Samo da budete tu za njih. A nekada žele da čuju i vaše mišljenje. Ali opet, osim ako ne znate da gledate u kuglu, ne možete znati šta očekuju od vas ako ih ne pitate.

 download (3)

Nadam se da će vam ove smernice biti korisne u komunikaciji.


Оставите коментар

Umor

images (41)

Umor je nešto sa čime se svi svakodnevno suočavamo. Da bismo naučili najbolje načine odmaranja, potrebno je da najpre razumemo šta je to umor, koje vrste postoje i od kojih sve faktora zavisi.

Zamor je prolazno, reverzibilno smanjenje radne sposobnosti u vezi sa radom.

Umor zavisi od:

download (28)–          vrste rada – nismo na jednak način umorni kada se bavimo nekom fizičkom aktivnošću i kada smo angažovani u zahtevnom mentalnom radu. Dakle, nećemo biti na isti način umorni kada kopamo celog dana i kada učimo 10 sati dnevno.

–          prilike u kojima se radi – buka, osvetljenje, socijalni odnosi… Sve su to značajni faktori koji odrđuju pojavu zamora.

–          osobine onoga koji radi – pol, starost, zdravstveno stanje, stepen uvežbanosti u poslu, nivo motivacije itd.

Vrste zamora

Latentni zamor – posledica dugotrajnog, neprekidnog i po težini umerenog rada bez dovoljno odmaranja. Najčešće nastaje pri kraju radne smene ili na početku rada ukoliko mu nije prethodilo dovojno odmora u toku noći. Znaci ove vrste umora nisu upadljivi.

Akutni zamor – produkt napornog ili suviše dugog rada. Znaci ove vrste umora su: ubrzan rad srca i disanja, slabljenje oštrine vida i koordinacije pokreta, slabi pažnja, sporije se reaguje na nadražaje, promena raspoloženja… Akutni zamor nestaje nakon kraćeg odmora. Ipak, ove simptome treba uzeti u obzir kada ih prepoznamo i priuštiti sebi potreban odmor. U suprotnom, velike su verovatnoće za nastajanje grešaka i povreda na radu.

Hronični zamor – nastaje usled doživljaja monotonije na poslu, emocionalne napetosti, neadekvatnih uslova za rad, loše organizovanog ritma rada i odmora. Najčešće se razvije postepeno i neprimetno. Karakteriše ga dugotrajni zamor, koji ne nestaje ni nakon odmora i sna, gubitak volje za rad, osećanja potištenosti. Kao i akutni zamor, dovodi do slabljenja pažnje i usporenosti reakcija, zbog čega su povećani uslovi za povrede na radu. Hornični zamor traži duži period odmora, a često i lečenje, te je važno prepoznati prve znake ove vrste umora i reagovati na vreme kako problem vremenom ne bi postao ozbiljniji.

Kada govorimo o znacima umora, generalno ih možemo podeliti u dve grupe:

images (40)

 

OBJEKTIVNI ZNACI ZAMORA:

–          opadanje količine radnog učinka,

–          opadanje kvaliteta radnog učinka,

–           povećanje varijabilnosti u kvalitetu,

–          pojava spontanih odmora (zevanje, protezanje, pušenje…)

–          suvišni pokreti, pokreti koji nisu važni za sam rad.

 

 

images (42)

 

SUBJEKTIVNI ZNACI ZAMORA:

–          teškoće u prisećanju potrebnih informacija

–          teškoće u brzom razumevanju situacije i donošenju odluke

–          promena raspoloženja (razdražljivi, apatični…)

Pratite sebe i svoj organizam. Ako vam poručuje da vam je potreban odmor, poslušajte ga.