Rad na sebi


Оставите коментар

Budite svesni toga što imate

Sedimo pre neko veče, večeramo i razgovaramo. Dođosmo do priče o novcu nekako i postavi se pitanje „Koliko trošimo mesečno?“, ja kažem „Ne znam“.

Osvešćenje – koliki je blagoslov ne morati u svakom momentu znati koliko novca imaš u novčaniku, ne brojati svaki dinar koji potrošiš, jer se pitaš hoćeš li imati dovoljno sutra.

Da se razumemo, ja vrlo razumno trošim novac i ne zarađujem toliko da ne znam šta ću s parama, ali je lepo biti svestan toga ne moraš biti stalno u grču svakoga dana jer ne znaš kako ćeš preživeti naredni. Na žalost mnogo je ljudi koji nisu u takvoj situaciji.

Budite ambiciozni i želite za sebe više, ali budite i zahvalni na onome što imate, ništa se podrazumeva. Ne podrazumeva se da ste zdravi, da možete da birate šta ćete jesti za ručak, da imate auto, da imate osobu pored sebe koja vas voli, prijatelja na koga možete da se oslonite…

Budite svesni svih divnih stvari u svom životu i budite zahvalni za njih…


2 коментара

Uživanje u malim stvarima i zahvalnost

a-bright-morning-with-hot-tea-between-flowers-3840x2160

Posle osam meseci 24/7 druženja sa svojom bebom shvatila sam da je vreme da mama da sebi malo oduška.

Ostavila sam svoje čedo i momka da se bez mog nadzora druže čak duže od 24 sata 🙂 a ja sam otišla van Beograda kod svojih roditelja, da malo ugodim Detetu u sebi.

Idem sa autobuske stanice, prolazim svojom ulicom i osećam koliko je veče prijatno i čujem TIŠINU! Na to se nadovezuje svest da kad stignem mene čeka klopa, duuuuugo tuširanje i neisprekidan san posle ne znam više koliko meseci… Ah… Milina 🙂

Naredno jutro, sedim u dvorištu, pijem kafu i uživam u pogledu na mamino cveće, koje je mene kada sam bila mala toliko mrzelo da zalivam…

Divan osećaj uživanja, opuštanja na suncu uz pogled na cveće i uz miris kafe. A sve to u tišini…

Nikakva posebna mudrost od mene, samo podsećanje da uživate u malim stvarima svakog dana, da negujete svoju dušu sitnicama koje vam prijaju i da budete zahvalni onima koji vam omogućavaju takve momente.

Hvala mami na večeri i godinama negovanja cveća u kome ja sad mogu na tako poseban način da uživam i hvala mom partneru na puno ljubavi i bezrezervne podrške u negovanju moje duše i svakodnevnog zadovoljstva.


3 коментара

Prijateljica, psiholog ili baba Vanga?

Kada upoznam nove ljude i kažem im da sam psiholog i da se privatnom bavim psihološkim savetovanjem, u njihovim reakcijama često mogu da prepoznam dve krajnosti. Jedna je – „Stvaaaarno? Jao to je ekstra, mene psihologija mnogo zanima!“ Druga je – prepuna raznih predrasuda o tome šta je psihološko savetovanje i kako to praktično izgleda.

Svi komentari su mi krajnje zanimljivi, ali mislim da bi bilo korisno da podelim neke informacije sa ljudima, čisto da bi znali čime se ja to zapravo bavim. Pa da počnemo…

  • Ćaskanje – psiholog je neko kod koga odeš da se ispričaš i eventualno isplačeš k’o čovek, pozdravite se i ćao zdravo. To ti je neko kao prijatelj koga si iznajmio na jedan susret da te za novac sasluša šta ti sve leži na duši i toliko.

time-well-spent-coffee-and-friends-1

  • Draga Saveta – psiholog je poželjno da bude neko stariji, sa puno životnog iskustva kod koga ideš da te kao drevni mudrac posavetuje kada ne znaš kako da postupiš u nekoj situaciji.
  • Baba Vanga – nije jasna razlika između psihologa s jedne i vračeva, proročica, astrologa i sl. s druge strane. I jedni i drugi nemaju pojma o čemu pričaju, baljezgaju napamet, pa ako ubodu nešto uboli su. S tim da, ako odem kod ovih drugih barem mogu društvu da kažem da sam to uradila iz zezanja, a ne zato što u to verujem.
  • Rendgen – „Aha, ti si psiholog? Pa hajde kaži mi šta misliš o meni? O čemu ja sad mislim?“
  • Psihijatar – ti radiš sa ludacima…

A sad da razdvojim žito od kukolja 🙂

Psihijatri su medicinari i po prirodi svoje struke uglavnom rade sa osobama kojima je dijagnostikovan izvesni psihički poremećaj (što ne znači da su „ludaci“ niti da je ok ikoga tako zvati). Ako nisu završili neku od obuka iz psihoteraije, njihov rad sa pacijentima se svodi na pripisivanje lekova i kratke razgovore kada se zakažu kontrole.

Rendgen… Kada bih birala da imam neku supermoć, možda bih izabrala da ljudima čitam misli. Ali kako nisam nerealni lik iz crtaća, to na žalost (ili sreću) ne mogu 😛

Baba Vanga 😀 Ovo mi je možda najsimpatičnije 😀 Naime, moj posao nije da nagađam, „ubadam“ i slično 🙂 Kada raditem sa klijentima (a to su ljudi koji dolaze na psihološko savetovanje 😉 ) na meni je da ih slušam, razmišljam o tome što mi govore, povezujem sa određenim teoretskim znanjima i praktičnim iskustvom i izvodim hipoteze koje onda zajedno proveravamo. Znam, deluje daaaleko manje zabavno nego gledanje u kuglu 🙂

Lokalni_mudrac_sionski

Draga Saveta je neko ko vam daje instant rešenja, kuvar za život. Ja to ne radim. Nisam popila svu pamet ovog sveta i ne znam bolje od vas šta je za vas dobro. Ono što znam je da slušam i pomognem vam da sami dođete do odgovora koje tražite. Ovo malo liči kao priče iz mitova gde su se ljudi obraćali mudracima za rešenje, a oni su odgovor davali u metaforoma ili zagonetkama, pa vi sami mućkate i dođete do odgovora na pitanje 🙂 Ali nikada ne donosim odluke umesto klijenata i ne govorim im šta je najbolje za njih, već im pomažem da sami analiziraju sve opcije.

I na kraju iznajmljena drugarica za ćaskanje. Ja svojim prijateljima nisam psiholog, a klijentima nisam drugarica. Iako su mu dragi, ja se sa njima ne družim, nego radim nešto što smatram važnim. Tu sam da saslušam, usmerim, pomognem da razviju svoje kapacitete i snage. Ali ti razgovori nisu nešto kao kafenisanje i ćaskanje uz piće. Razgovor uvek ima svoj cilj i svrhu. Ne priča se o svemu i svačemu, nego kada klijent kaže šta želi da postigne našim radom, bavimo se temama koje su za taj cilj važne.

Eto, ja olakšala svoju dušu 😀 i nadam se malo pojasnila stvari. Za sva dodatna pitanja i komentare sam potpuno otvorena i voljna da čujem 😉


Оставите коментар

Kako zračiš tako i privlačiš

boy-meets-girl

Što kroz savetodavni rad, što kroz razgovore s brojnim prijateljicama primetila sam da je puno devojaka koje su nesrećne u ljubavi – same ili u vezama u kojima nisu zadovoljne.

„Niko mi se godinama nije dopao“, „Uvek se za mene lepe ti problematični“, „Momci danas hoće samo seks“… Ako se u kratkom prikazu vašeg ljubavnog života nameće reč UVEK, sigurno je da se radi o obrascu pri izboru (ili odbijanju) muškarca. Šta je loše kada imate obrazac? Loše je to što suštinski onda nemate slobodu izbora i mogućnost da naredni put uđete u vezu sa nekim zaista drugačijim, sa kim biste mogle imati zdrav partnerski odnos.

Sigurna sam da na prvu loptu se mnoge mlade žene neće složiti da nalovom „kako zračiš, tako i privlačiš“. Mnoge će reći „Jeste ja baš volim da budem sa nekim ko će – na mene gledati kao na seksualni objekat/ uvek upadti u probleme sa zakonom/ varati/ me zapotvljati/ biti bolesno ljubomoran! Pa nisam ja mazohista!“ I ja ću se složiti, niste mazohiste i na svesnom nivou ne želite da budete sa nekim s kim ne možete biti srećni. Ali postoji kvaka…

par_ljuta-zena_on-lezi

Nekada imamo iskrivljena uverenja o tome kakvi su muškarci (generlizacija da su svi muškarci isti je sama po sebi pogrešno uverenje, kakvi god oni tako „isti“ po nama bili), kako partner treba da se poaša prema nama, šta je zanimljivo, kako veza treba da funkcioniše…

Ako verujete da su zabavni i „pravi“ muškarci oni koji će se predstavljati kao teško dostupni, koji vole da „sede na dve stolice“, oko kojih treba da se „lomite“, pa teško da ćete biti zaista srećne. U takvom odnosu nema opuštanja i uživanja.

Ispravite pogrešna uverenja, oslobodite se bihejvioralnih obrazaca i uživajte u slobodi izbora 🙂

Naravno, puno lakše reći nego uraditi. Ali dobro je da za početak znate šta vam je činiti. A do promene će doći ili kroz rad na sebi kroz čitanje i bolje upoznavanje sebe ili u saradnji sa psihologom. U svakom slučaju pozivam vas da se zapitate da li ste zadovoljni svojim ljubavnim životom. Ako je odgovor ne ili nisam sigurna, preporučujem vam da pratite ove smerice i načinite potrebne promene kako biste ostvarili svoj pun potencijal na polju partnerskih odnosa.

love_girl_boy_romantic


Оставите коментар

Sirote siledžije

Već sam pisala o emocionalnoj uceni i kako izbeći da drugi manipulišu vama, ali nismo sagledali u potpunosti kako priča o emocionalnoj uceni izgleda iz drugog ugla, ugla onoga koji manipuliše.

bully

Pre svega ponovila bih da osobe koje emocionalno ucenjuju ljude iz svog života najčešće jesu naši najbliži (poslovno, a još češće privatno) i da oni nama ne manipulišu svesno. Ako ovo prihvatimo, može se nametnuti pitanje, od kud onda unutrašnji nesvesni poriv da neko emocionalno maltretira drugu osobu?

Evo kako stvari stoje. Manipulacija predstvalja pokušaj jedne osobe da navede drugu da učini nešto što ona ne želi. Emocionalna ucena je vid manipulacije gde se ucenjivač služi „trikovima“ pomoću kojih pokušava da izazove osećanje straha, krivice ili odgovornosti kod druge osobe ne bi li je naveo da učini ono što on (ucenjivač) želi.

Kako se odbraniti od ovog vida manipulacije govorila sam u posebnom tekstu, pa sada neću o tome dalje.

Elem, kako cela ova priča izgleda iz ugla onoga koji pokušava da izmanipuliše i šta ih nagoni na to, ako ne svesna loša namera?

Naravno da ima i onih koji svesno i namerno pokušavaju da vam naškode, ali daleko je češći slučaj da se to dešava nesvesno i bez želje da vi budete povređeni. Naime, kada ljudi nisu emocionalno pismeni i kada smatraju da neka osećanja nisu ok – strah, tuga, nesigurnost, usamljenost, briga… oni ta osećanja pokušavaju da sakriju, najpre od sebe samih a onda i od drugih. Međutim, svako osećanje ima svoju funkciju i s razlogom se javlja. Iza njega uvek postoji neka želja i/ili potreba. To što je neko pokušao da potisne svoju emociju ne znači da je i želja koja iza nje stoji ugašena. Onda se ljudi nesvesno dovijaju kako da zadovolje svoje želje i potrebe u interakciji sa drugima bez da iskažu svoja autentična osećnja.

Uzmimo kao primer naše roditelje ili još bolje svoje bake i deke. Oni su odrastali i vaspitavani su u duhu koji određena osećanja smatra znacima slabosti, a njihovo izražavanje neprihvatljivim. Recimo, vaši roditelji su ostareli, u penziji su, nemaju gotovo nikakve obaveze, retko se viđate. Ono sa čime se stariji ljudi susreću u svojoj životnoj dobi je često osećaj smanjene vitalnosti, veštine, moći, osećaj da su zbog toga manje vredni, potrebni i voljeni, a onda posledično – osećaju se usamljeno. Retki pripadnici starijih generacija umeju da kažu svojim odraslim sinovima i ćerkama da se tako osećaju i da bi voleli da više vremena provode zajedno. Oni mnogobrojniji će pre reći „Ja sam sve u životu dao za tebe, a ti mi tako vraćaš. Sve sam žrtvovao, a ti se ponašaš kao da sam ti neprijatelj…“.

U partnerskim odnosima takođe ima puno primera emocionalnog ucenjivanja – pretnjama da ćete ostaviti partnera; okrivljavanje drugog zato što ste se rasplakali; iskazivanje ljubomore na prijatelje vašeg partnera/ke… Primera je bezbroj.

Ovo svakako jeste neok ponašanje, ali je bitno shvatiti pravu prirodu koja leži u pozadini ovakvog pokušaja manipulacije.

Dakle, iako je moglo zvučati sarkastično naslov to zapravo nije. Premda se loše ponašaju prema drugima, ni onima koji manipulišu nije lako. To ne znači da im treba povlađivati i „pecati se“ na njihove „udice“, ali ako bolje razumete njihovu poziciju biće vam lakše i da gradite zdrave odnose sa njima. Osima, ako ne odlučite da iz tih odnosa izađete.

Nekada ovakve odluke nije lako doneti i često je potrebna pomoć stručne osobe da sagledate situaciju sa svih strana i naučite kako da se s njom nosite, a da pri tom ne bivate uporno povređivani.


1 коментар

Kome je zapravo potreban psiholog?

Ako se ne bavite nekom humanističkom naukom, verovatno vam nije najjasnija razlika između psihijatra, psihologa, psihološkog savetnika i psihoterapeuta. Ko šta radi, za šta se kome obratiti i da li sam lud ako mi je pomoć bilo koga od njih potrebna?

Psihijatar – psihijatar je osoba koja je završila najpre osnovne studije medicine, a zatim i specijdrugsalizaciju iz psihijatrije. Ovi stručnjaci se po prirodi svoje profesije pre svega usmeravaju na psihopatpološke pojave, dakle psihičke poremećaje, bolesti. Oni poznaju psihološke teorije o zdravom razvoju ličnosti, ali primaran fokus je na bolesti, a ne na zdravom razvoju, jer je njihov osnovni zadatak da leče. Psihijatri su jedini stručnjici koji se bave psihičkim problemima koji su obučeni i ovlašćeni da pripisuju lekove!

imranzclinic_psychological_testing2319Psiholog – diplomirani psiholog je osoba koja je završila četvorogodišnje studije na departamnu za psihologiju, najčešće pri filozofskom fakultetu (kažem najčešće zato što poslednjih godina postoje i privatni univerziteti koji nisu tako organizovani). Psiholozi se primarno bave normalnim razvojem ličnosti izučavajući razne teorije ličnosti. Oni naravno poznaju i psihopatologiju, tj. psihičke poremećaje i često su važni saradnici psihijatrima kojima u dijagnostikovanju bolesti pomažu primenom psiholoških testova. Psihološko testiranje jedino su obučeni i ovlašćeni da rade psiholozi.

Nezavisno od bilo kog fakulteta postoje posebne višegodišnje obuke iz oblasti psihološkog savetovanja i psihoterapije. Te obuke podrazumevaju detaljno upoznavanje sa određenom teorijom ličnosti i sa tehnikama pomaganja ljudima koje se oslanjaju na teoriju od koje polaze. Sigurno ste čuli barem za neki psihoterapeutski pravac, a ja ću pomenuti samo neke od mnogobrojnih – Psihoanaliza, REBT, KBT (kognitivno-bihejvioralna terapija), TA (transakciona analiza), Geštalt, Muziko terapija, Psihodrama…

psychotherapy session

Psihološkim savetnikom ili psihoterapeutom može se zvati samo neko ko je završio posebnu obuku. Samo završen fakultet i zvanje psihijatra ili psihologa ne čini nekoga automatski i psihoterapeutom, jer savetodavni i terapijski rad je nešto što se detaljno uči i praktično savladava samo na ovim posebni edukacijama.

Psihološki savetnik – osoba koja je prošla neku od pomenutih obuka i ima zvanje npr. transakcioni analitičar savetnik. Savetnici ne mogu raditi sa ljudima koji imaju dijagnostikovan neki psihijatrijski poremećaj, osim ako su psihijatri ili psiholozi, koji po svom primarnom obrazovanju svakako poznaju prirodu psihopatologije (poremećaja). Obuka traje najčešće 2-3 godine.

c700x420

Psihoterapeut – osoba koja je prošla neku od pomenutih obuka i ima zvanje npr. transakcioni analitičar psihoterapeut. Obuka traje najčešće 4-5 godina. Psihoterapeuti su obučeni za rad sa svim ljudima, dakle bez obzira na postojanje psihičke bolesti.

DSC_0122

Ono što se uči (pod nadzorom edukatora sa višegodišnjim iskustvom u radu sa ljudima) jeste kako pomoći klijentu (osobi koja se obraća za pomoć) da uvidi u čemu je uzrok njegovog problema, kako da ga reši i postane spreman da na dalje samostalno rešava životne dileme i probleme. Dakle, cilj je da klijent reši problem i dovoljno se osnaži da mu stručna pomoć više ne treba za adekvatno svakodnevno funkcionisanje.

Iz ovoga vidimo da se stručnjacima možemo obratiti i kada nemamo dijagnostikovanu psihičku bolest. Ako imate veliku dilemu, odluku koju treba doneti a ne uspevate sami da je donesete; ako primećujete da imate teškoće u određenoj oblasti funkcionisanja – partnerski odnos, komunikacija sa porodicom/kolegama, ishrana, organizovanje vremena, istrajavanje u donetim odlukama… to nisu bolesti, ali jesu problemi koji narušavaju u većoj ili manjoj meri kvalitet vašeg života. Nekada je za rešavanje takvih „kamena spoticanja“ dovoljno da učestvujete na nekoj psihološko-edukativnoj radionici ili da pročitate knjigu i da usvojite uspešniji obrazac delanja. Međutim ponekad to nije dovoljno i potrebno je obratiti se nekome za pomoć.

Ako vas boli zub otići ćete kod stomatologa, ako vas probada srce otići ćete kod kardiologa, ako vam je pukla guma na automobilu obratićete se vulkanizeru, a kada su u pitanju problemi iz oblasti psihe i međuljudskog funkcionisanja obraćate se onima koji su za to obučeni a čije sam polje delanja i obrazovanja objasnila na početku.

Prepoznajte šta vam je potrebno i posegnite za tim. Podignite kvalitet svog života na viši nivo! 🙂