Rad na sebi


Поставите коментар

Lekovi ili razgovor

Život savremenog čoveka je jako stresan. Postoji puno uloga koje svakodnevno treba uspešno obavljati. Kada imate mnogo obaveza, a limitirano vreme očekuje se da u svemu delate brzo. Ovo se odnosi na sve – dolaženje do potrebnih informacija, završavanje obaveza na poslu, priprema obroka, saniranje kvara na automobilu, dostizanje željenog fizičkog izgleda, lečenje laringitisa, prevladavanje tuge zbog važnog gubitka…

Imamo imperativ da svoje obaveze i probleme brzo razrešavamo i završavamo!

            Kada ovako sagledamo stvari jasno je zašto se nekada ljudi pre odluče da posete lekara/psihijatra i zatraže lekove koji će im olakšati svakodnevno funkcionisanje, nego što će se obratiti psihologu ili psihoterapeutu u cilju rešavnja neke psihičke tegobe. Razumljivo, ali koliko je mudro?

Kada su u pitanji psihijatrijski poremećaji, a posebno oni koje karakteriše teža simptomatologija psihofarmaci (lekovi) su neophodni.

            Međutim, kada se radi o disfunkcionalnosti u određenoj oblasti života, a ne o poremećaju, lekovi (posebno ako su jedini vid tretamana!) nisu najbolje rešenje. Zašto? Zato što mnogi problemi traže da budu obrađeni kroz razgovor – osvešćeni i razrešeni. Ako se na primer plašite svog šefa, ostajete prekovremeno na poslu, imate loše odnose sa kolegama, lako se uzmenirite i „planete“, osećate se napeto i ne možete noću lako da zaspite, možete otići kod lekara i tražiti neki lek za smirenje. Od njega ćete verovatno lakše zaspivati, a i reakcije će vam u interakciji sa drugima biti blaže.

woman-holding-pills_410x290

Ipak, u ovakvom slučaju uzimati lekove, a ne potražiti psihološku pomoć je isto kao da imate upalu u organizmu, ranu koja je zagnojila i skočila vam je temperatura, a vi pijete andol da obarate temperaturu, a gnoj i upala i dalje tinjaju u vašem organizmu. Dakle, lekovi će u ovakvoj situaciji brzo, ali samo privremeno ublažiti simptome (znake da nešto nije ok), ali neće rešiti problem. „Drži bure vodu, dok majstori odu.“ Šta više, brojni medikamenti posle određenog vremena konzumiranja izazivaju zavisnost pa su vam potrebne sve veće količine za isti efekat.

20-secretly-pregnant-512x342

Pravo rešenje bilo bi da se obratite psihologu ili psihološkom savetniku i uvidite zašto lako planete, zašto imate teškoće u komunikaciji, zašto teško zaspivate, a onda i šta možete da promenite u svom načinu mišljenja i delanja da biste se bolje osećali i bili zadovoljniji. Ovakvim radom na sebi dugoročno rešavate problem i povećavate stepen svog blagostanja.

index

Advertisements


Поставите коментар

Smeh kao lek protiv problema i lošeg raspoloženja

Povezanost uma i tela je fantastična! Ako razmišljate o prijatnim stvarima, vaše telo će se opustiti; ako zamišljate da jedete nešto slano ili kiselo, pojačaće vam se salivacija (lučenje pljuvačke); ako namerno plitko dišete, cupkate nogom, „lomite“ prste postaćete napeti… Dakle, um i telo međusobno jedno drugom diktiraju kako će funkcionisati. Ako umete da ovladate ovom vezom vaš život će neminovno znatno dobiti na kvalitetu!

Možda grešim, ali moja pretpostavka je da bi ljudi ovu veštinu najviše koristili u cilju popravljanja svog raspoloženja. Zato ću staviti u ovom tekstu naglasak na smeh kao lek protiv problema i lošeg raspoloženja.

4

Kada se smejemo naš organizam menja način disanja, rad srca, pokreće razne mišiće, luči hormone, sagoreva kalorije i posledično dovodi do dobrog raspoloženja i opuštenosti. Kao što ne moramo da zaista budemo ljuti da bismo se namrštili, tako isto nam ništa ne mora biti smešno da bismo se smejali. Međutim, naš mozak ne poznaje razliku između iskrenog i simuliranog smeha. Kada glumimo da nam je nešto smešno, mi pokrećemo svoje telo na isti način kao i u autentičnom smehu i to je ono što naš mozak registruje. Tako, posle par trenutaka mi zaista počnemo da osećamo blagodeti smeha i on postaje iskren.

Dakle, dobro je da praktikujemo da se u nekim situacijama smejemo iako nam ništa nije smešno ili da čak na stresnu situaciju reagujemo smehom, kako bismo anulirali efekte neprijatne situacije na naše telo i psihu.

Naravno, postoji „kvaka“. Ako bismo na sve neprijatnosti smeh koristili kao odbrambeni mehanizam i zanemarivali, „gurali pod tepih“, sve ono što nam smeta, kao posledicu bismo imali veliku gomilu nezadovoljstva koja se ne bi dala lako sanirati. Šta onda?

images (12)

Dobro je umeti sagledati situaciju iz raznih uglova pa prepoznati i njenu komičnu stranu, ali neprijatna osećanja i realne probleme ne treba previđati i zanemarivati, već se sa njima uhvatiti u koštac. Jedino tako zaista mogu i biti rešeni. Ali to ne znači da ne smemo da unesemo malo humora i u stresnim situacijama.

Naučite da život doživljavate manje ozbiljno, uživajte u njemu i šalite se što više. Ali kada je nešto zaista bitno, posvetite se saniranju problema.

Iako sve ovo može delovati kao fraza i izmišljanje „rupe na saksiji“, zapravo je važna tema, jer mnogi ljudi funkcionišu po principu krajnosti. Neki sve neprijatno potiskuju i sve maskiraju osmehom i smehom, a drugi pak na sve gledaju crno i ne umeju ni na trenutak da se opuste, nasmeju, sagledaju stvari na humorističan način. Kada su ovo ukorenjeni obrasci, najčešće je neophodna pomoć psihologa. Cilj je prepoznati korene i uzroke ustaljenih obrazaca i naučiti kako da se disfukcionalni modeli, zamene delotvorijim, koji će povećati kvalitet života i zadovoljstvo istim, tako što će pružiti širi i efektivniji spektar načina rešavanja izazova koje život nosi.

Volela bih da čujem vaša mišljenja i komentare na ovu temu.

Pozdrav uz osmeh 🙂


2 коментара

Uhvatite se u koštac sa problemima

Često čujem, kako ljudi svoje prijatelje savetuju, kada su ljuti, napeti, razdražljivi i sl. da odu na trčanje ili u šetnju, da meditiraju. To je ok. Sve ove pomenute aktivnosti imaju, svakako, puno pozitivnih efekata na naše psihofizičko zdravlje. Međutim, trčanje i meditacija neće rešiti naš problem zbog koga smo prvobitno bili ljuti. Sačekaće nas posle treninga i šta onda?

k

Kada postoji neka životna okolnost (pogotovo kada je to neka hronična situacija) na koju mi reagujemo ljutnjom ili razdražljivošću, potrebno je da se adaptiramo. To činimo tako što nešto menjamo – sebe ili situaciju. Fizička aktivnost, ma koje vrste, neće doprineti ni jednom ni drugom.

download (31)

Kada nam ponašanje neke osobe smeta, možemo uticati na nju da promeni svoje ponašanje. To možemo činiti tako što ćemo otvoreno tražiti da promeni svoje ponašanje, tako što ćemo potražiti podršku od drugih (za dati problem relevantnih) ljudi (npr. nadređeni), ignorisanjem, pohvalama itd. Šta bi bilo najpametnije svako od nas mora sam da proceni. Od situacije do situacije različiti pristupi mogu biti delotvorni ili ne.

Druga opcija je da promenimo situaciju u kojoj se nalazimo, tako što ćemo je napustiti. To može podrazumevati preselje, promenu radnog mesta, raskid veze…

Treći vid adaptacije bio bi promena gledanja da datu situaciju. To zanči da svoju neprijatnu emociju (npr. ljutnju), promenimo tako što ćemo promeniti način na koji tumačimo situaciju. Pa nam ona može postati smešna, korisna, neinteresantna (u smislu da ne izaziva nikakvo osećanje kod nas). Nekada je zaista problem u našem doživljaju. Pod uticajem iskrivljenih uverenja nečije ponašanje doživljavamo kao neadekvatno i neprihvatljivo, što za posledicu ima da se ljutimo. Kada je to hronično stanje, mi postajemo hronično ljuti. Svakako da se često s pravom ljutimo, ali neretko pogrešno tumačimo nečije postupke i pridajemo im neadekvtano značenje i značaj.

Poruka priče nije – odustanite od vežbanja, trčanja, meditacije… Već je ideja da podstaknete sebe da se suočite sa nekim problemima na konstruktivan način.


9 коментара

GLAVOM KROZ ZID

Svi smo nekada imali utisak da smo se „zaglavili“. Pokušavamo da postignemo nešto, ali nam se neuspesi uporno ponavljaju. Imamo osećaj kao da „udaramo glavom o zid“ pokušavajući da prevaziđemo prepreku ispred sebe. Ali ništa. Nema rezultata. Zašto?

ssssssss

 

Razlozi mogu biti razni, a jedan vrlo verovatan je da ponavljamo u svom ponašanju neki neuspešni obrazac. Poenta je prepoznati ga i zameniti nekim funkcionalnim. Ali kako? Svakako je potrebno da se malo distanciramo od cele situacije i da objektivno sagledamo, šta je to što uporno radimo a ne daje rezultate. Kada taj obrazac prepoznamo treba uvideti zašto je on neefikasan. Porazmislite,  koji sve načini postoje za rešavanje konkretnog problema i pokušajte neki novi pristup.
To je, na primer, kao kada nekome sto puta pokušavamo da obajsnimo nešto na isti način. Ako prvih tri puta nije uspeo da nas razume, verovatno je potrebno da promenimo pristup, jer ovaj isprobani ne dalje rezultate – sagovornik nas ne razume.

 

download (15)

 

Zid ne možemo probiti glavom. Eventualno ga možemo preskočiti ili zaobići. Nekada to uspevamo sami, a nekada nam je potrebna pomoć nekog sa strane, nekog objektivnog. Ponekad od drveća ne vidimo šumu, pa nam je potrebno da nas neko povuče korak dva unazad da bismo sagledali širu sliku…