Rad na sebi


Оставите коментар

Ustati ili odustati? – kako ostati motivisan na putu do cilja

Danas se živi brzo. Imamo puno uloga, mnogo obaveza, uče nas da trebamo biti ambiciozni, sebi postavljati visoke ciljeve. „Treba“ postići puno toga, a sve to u što kraćem vremenskom roku, ako može „da bude gotovo juče“.

Najpre da pojasnim, ovo treba sam stavila pod znacima navoda, jer je tiranija „trebanja“ jednako loša kao i tiranija „moranja“, zapravo to je jedno isto. Ništa se ne mora, a i ono što „bi trebalo“ pitanje je zašto i ko kaže da bi trebalo. Elem, pod pritiskom raznih obaveza često ljudi dođu u situaciju da se osećaju isrcpljeno, apatično, da im je dosta svega i da se ujutru pitaju da li da ustanu iz kreveta ili da od svega odustanu. Zato je važno da najpre dobro razmislimo zašto na sebe prihvatamo obaveze (nabavka, plaćanje računa, odlazak na posao, pomaganje polovini familije oko svega i svačega, rađenje domaćih zadataka svojoj deci, peglanje košulja svome suprugu, generalno sređivanje kuće svake nedelje…) i uloge (majka, supruga, zaposlena, komšinica, sestra, prijateljica…) koje prihvatamo. Šta mi imamo od toga? Da li nas to i na koji način ispunjava?

Ako nas nešto samo opterećuje, a po prirodi stvari nije naša obaveza (završavanje posla umesto svojih kolega, slušanje jadikovanja komšinice svakog dana, peglanje muževljevih košulja…) sasvim je ok da to prestanemo da radimo.

Život je samo jedan, ima rok trajanja, nikad ne znamo kada će on isteći i čini mi se da je suludo trošiti svoje vreme na nešto što nam samo crpi energiju. A kada prestanemo da radimo sve ono što nam ne prija, ostaje nam vremena da radimo nešto što bi nam godilo. Dakle, najpre odustanimo od onoga što smanjuje kvalitet našeg života.

Zatim, važno je dobro organizovati svoje vreme. Ako nemamo jasan plan šta i kada treba obaviti, stalno ćemo biti u haosu, a to dalje znači pod stresom. Topla preporuka je da nabavite sebi rokovnik, planer u koji ćete zapisivati svoje nedeljne i dnevne obaveze. Na taj način moći ćete da na vreme napravite raspored kakav vama odgovara, a uz to nećete sve držati u glavi i pitati se da li ste nešto zaboravili, jer ćete sve imati zapisano. Ovo bitno smanjuje stres na svakodnevnom nivou i čini nas produktivnijim. Dakle, kvalitet života raste!

Na kraju pomenimo da postoje i ciljevi, koji su veliki i koji su nam važni, koje želimo da ostvarimo ne samo zato što će nas kasnije drugi tapšati po ramenu, već zato što i mi sami to autentično želimo. Kada su ciljevi veliki i dugoročni nije uvek lako istrajati na putu realizacije. Ono što može biti pomoć jeste pisanje motivacionih poruka, pravljenje panoa na kojima stoje poruke, slike, nalepnice, citati itd. koji nas podsećaju na cilj kome stremimo i na to zašto nam je važno da dođemo do tog odredišta. I naravno, kada je trka duga, ma koliko važna bila, potrebno je s vremena na vreme stati, podmazati mašinu, dosipati gorivo, pa tek onda nastaviti dalje. Dakle, negujte sami sebe. Dajte sebi pravo na pauzu, užitak, predah. To bitno puni baterije, čini da se oslobodite stresa i još većom silom nastavite ka svom cilju.

Da sumiramo, odgovor na pitanje „Da li da ustanem ili odustanem?“ je – ako nije važno i samo crpi energiju ODUSTANITE ODMAH, ako je važno i podiže kvalitet života NASTAVITE, ali ne zaboravite da po potrebi stanete, predahnete i dopunite svoje gorivo.

http://www.sretnazena.com/2016/11/ustati-ili-odustati-kako-ostati.html

Advertisements


Оставите коментар

Sirote siledžije

Već sam pisala o emocionalnoj uceni i kako izbeći da drugi manipulišu vama, ali nismo sagledali u potpunosti kako priča o emocionalnoj uceni izgleda iz drugog ugla, ugla onoga koji manipuliše.

bully

Pre svega ponovila bih da osobe koje emocionalno ucenjuju ljude iz svog života najčešće jesu naši najbliži (poslovno, a još češće privatno) i da oni nama ne manipulišu svesno. Ako ovo prihvatimo, može se nametnuti pitanje, od kud onda unutrašnji nesvesni poriv da neko emocionalno maltretira drugu osobu?

Evo kako stvari stoje. Manipulacija predstvalja pokušaj jedne osobe da navede drugu da učini nešto što ona ne želi. Emocionalna ucena je vid manipulacije gde se ucenjivač služi „trikovima“ pomoću kojih pokušava da izazove osećanje straha, krivice ili odgovornosti kod druge osobe ne bi li je naveo da učini ono što on (ucenjivač) želi.

Kako se odbraniti od ovog vida manipulacije govorila sam u posebnom tekstu, pa sada neću o tome dalje.

Elem, kako cela ova priča izgleda iz ugla onoga koji pokušava da izmanipuliše i šta ih nagoni na to, ako ne svesna loša namera?

Naravno da ima i onih koji svesno i namerno pokušavaju da vam naškode, ali daleko je češći slučaj da se to dešava nesvesno i bez želje da vi budete povređeni. Naime, kada ljudi nisu emocionalno pismeni i kada smatraju da neka osećanja nisu ok – strah, tuga, nesigurnost, usamljenost, briga… oni ta osećanja pokušavaju da sakriju, najpre od sebe samih a onda i od drugih. Međutim, svako osećanje ima svoju funkciju i s razlogom se javlja. Iza njega uvek postoji neka želja i/ili potreba. To što je neko pokušao da potisne svoju emociju ne znači da je i želja koja iza nje stoji ugašena. Onda se ljudi nesvesno dovijaju kako da zadovolje svoje želje i potrebe u interakciji sa drugima bez da iskažu svoja autentična osećnja.

Uzmimo kao primer naše roditelje ili još bolje svoje bake i deke. Oni su odrastali i vaspitavani su u duhu koji određena osećanja smatra znacima slabosti, a njihovo izražavanje neprihvatljivim. Recimo, vaši roditelji su ostareli, u penziji su, nemaju gotovo nikakve obaveze, retko se viđate. Ono sa čime se stariji ljudi susreću u svojoj životnoj dobi je često osećaj smanjene vitalnosti, veštine, moći, osećaj da su zbog toga manje vredni, potrebni i voljeni, a onda posledično – osećaju se usamljeno. Retki pripadnici starijih generacija umeju da kažu svojim odraslim sinovima i ćerkama da se tako osećaju i da bi voleli da više vremena provode zajedno. Oni mnogobrojniji će pre reći „Ja sam sve u životu dao za tebe, a ti mi tako vraćaš. Sve sam žrtvovao, a ti se ponašaš kao da sam ti neprijatelj…“.

U partnerskim odnosima takođe ima puno primera emocionalnog ucenjivanja – pretnjama da ćete ostaviti partnera; okrivljavanje drugog zato što ste se rasplakali; iskazivanje ljubomore na prijatelje vašeg partnera/ke… Primera je bezbroj.

Ovo svakako jeste neok ponašanje, ali je bitno shvatiti pravu prirodu koja leži u pozadini ovakvog pokušaja manipulacije.

Dakle, iako je moglo zvučati sarkastično naslov to zapravo nije. Premda se loše ponašaju prema drugima, ni onima koji manipulišu nije lako. To ne znači da im treba povlađivati i „pecati se“ na njihove „udice“, ali ako bolje razumete njihovu poziciju biće vam lakše i da gradite zdrave odnose sa njima. Osima, ako ne odlučite da iz tih odnosa izađete.

Nekada ovakve odluke nije lako doneti i često je potrebna pomoć stručne osobe da sagledate situaciju sa svih strana i naučite kako da se s njom nosite, a da pri tom ne bivate uporno povređivani.


Оставите коментар

Lekovi ili razgovor

Život savremenog čoveka je jako stresan. Postoji puno uloga koje svakodnevno treba uspešno obavljati. Kada imate mnogo obaveza, a limitirano vreme očekuje se da u svemu delate brzo. Ovo se odnosi na sve – dolaženje do potrebnih informacija, završavanje obaveza na poslu, priprema obroka, saniranje kvara na automobilu, dostizanje željenog fizičkog izgleda, lečenje laringitisa, prevladavanje tuge zbog važnog gubitka…

Imamo imperativ da svoje obaveze i probleme brzo razrešavamo i završavamo!

            Kada ovako sagledamo stvari jasno je zašto se nekada ljudi pre odluče da posete lekara/psihijatra i zatraže lekove koji će im olakšati svakodnevno funkcionisanje, nego što će se obratiti psihologu ili psihoterapeutu u cilju rešavnja neke psihičke tegobe. Razumljivo, ali koliko je mudro?

Kada su u pitanji psihijatrijski poremećaji, a posebno oni koje karakteriše teža simptomatologija psihofarmaci (lekovi) su neophodni.

            Međutim, kada se radi o disfunkcionalnosti u određenoj oblasti života, a ne o poremećaju, lekovi (posebno ako su jedini vid tretamana!) nisu najbolje rešenje. Zašto? Zato što mnogi problemi traže da budu obrađeni kroz razgovor – osvešćeni i razrešeni. Ako se na primer plašite svog šefa, ostajete prekovremeno na poslu, imate loše odnose sa kolegama, lako se uzmenirite i „planete“, osećate se napeto i ne možete noću lako da zaspite, možete otići kod lekara i tražiti neki lek za smirenje. Od njega ćete verovatno lakše zaspivati, a i reakcije će vam u interakciji sa drugima biti blaže.

woman-holding-pills_410x290

Ipak, u ovakvom slučaju uzimati lekove, a ne potražiti psihološku pomoć je isto kao da imate upalu u organizmu, ranu koja je zagnojila i skočila vam je temperatura, a vi pijete andol da obarate temperaturu, a gnoj i upala i dalje tinjaju u vašem organizmu. Dakle, lekovi će u ovakvoj situaciji brzo, ali samo privremeno ublažiti simptome (znake da nešto nije ok), ali neće rešiti problem. „Drži bure vodu, dok majstori odu.“ Šta više, brojni medikamenti posle određenog vremena konzumiranja izazivaju zavisnost pa su vam potrebne sve veće količine za isti efekat.

20-secretly-pregnant-512x342

Pravo rešenje bilo bi da se obratite psihologu ili psihološkom savetniku i uvidite zašto lako planete, zašto imate teškoće u komunikaciji, zašto teško zaspivate, a onda i šta možete da promenite u svom načinu mišljenja i delanja da biste se bolje osećali i bili zadovoljniji. Ovakvim radom na sebi dugoročno rešavate problem i povećavate stepen svog blagostanja.

index


1 коментар

Zašto ostajemo u lošim vezama?

Više puta sam čula priču – ja sam u dugoj, „ozbiljnoj“ vezi – volim svog partnera, zajedno smo godinama, jako se dobro poznajmo, puno toga smo zajedno prošli. Međutim, već mesecima, a možda ima i čitava godina, kako sam sve više nesrećna. Ne uživam više u njegovom društvu, osećam kao da me guši, vreme koje provodimo zajdeno doživljavam kao obavezu, seksa je sve ređe, a i kad imamo odnose nekako kao da smo tu samo da „odradimo posao“. Nezadovoljna sam.

images (65)

 

Jasno je da kada imate pored sebe nekog sa kim ste dugo zajedno i koga još uvek na neki način volite, ne treba od te osobe i veze odustati čim se pojavi prva prepreka ili kada je teško. Partenrski odnos, kao i svaki drugi drugotrajni međuljudski odnos, treba negovati, u njega ulagati vreme, energiju, trud. Međutim, nekada ljudi toliko naruše svoje odnose da ih više nije moguće popraviti, a nekada se jednostavno tokom godina razviju u potpuno različitim pravcima da više ne vide sebe u paru. Ipak, i pored dugotrajnog nezadovoljstva, ostaju u takvoj vezi. Zašto? Da li su svi ti ljudi mazohisti koji uživaju da muče sebe?

images (22)

To je pitanje koje nekada ovi ljudi sami sabi postavljaju „Bože, da li sam ja toliki mazohista kada sebi ovo uporno radim?“. Odgovor je ne. Razlozi mogu biti različiti, ali čini mi se da su dve varijante najčešće:

  • Veze tako funkcionišu. Svi parovi vremenom uđu u kolotečinu i postanu nezadovoljni, ali posle dovoljno vremena se naviknu.
  • Strah me je da budem sam/a. Šta ću ako me napusti i budem sam/a?

Prva opcija je zabluda, a druga je iracionalni strah. Okreni obrni ne valja. Nije funkcionalno, jer ste nesrećni, hronično nezadovoljni, u vezi koja vam ne prija, sa osobom koja vas ne ispunjava.

Što se tiče uverenja da sve veze tako funkcionišu, potrebno je znati da to nije istina. Kao što rekoh partenrski odnos je relacija koja se gradi i neguje. Naravno da ne možemo da budemo jednako uzbuđeni posle 10 godina veze/braka, kao u prvih mesec dana, ali to ne znači da se nezadovoljstvo podrazumeva. Treba ulagati u svog prtnera/ku i u zajednički provedeno vreme. Prošetajte, obiđite neka nova mesta, činite mala iznenađenja s vremena na vreme jedno za drugo, isprobavajte zajedno nove svtari u krevetu i van njega 🙂 razgovarajte, gledajte se, gledajte se u oči, grlite se, izdvojte svake nedelje (ako ne možete svakog dana) vreme samo za vas dvoje.

3495_web-shutterstock_21767713_iff

Što se druge varijante tiče – separacioni strah, strah od odvajanja, je normalan strah dece. Kada smo mali mi objektivno ne možemo da opstanemo sami, potrebni su nam roditelji da se staraju o nama. U skladu s tim logično je da se bojimo da nas ne napuste, jer bismo u tom slučaju bili potpuno bespomoćni . Kako odrastamo sve smo više samostalni i roditelji su nam sve manje potrebni (što ne znači da su nam manje važni). Međutim, nekada ljudi ne prevaziđu ovaj strah kada je tome vreme, nego i u odraslom dobu veruju da ne bi mogli da opstanu sami i „potrebno“ im je da uvek imaju nekog pored sebe, čak i kada im ta veza ne prija, nekada čak i kada ima fizičkog nasilja. To su naravno iracionalna uverenja koja je potrebno ispraviti – samostalno, uz pomoć literature ili psihologa. To je svakako neophodan korak ka realnoj slici sebe, a onda i odlučivanju da li zasita želite da budete sa osobom s kojom ste ili bi vam više prijalo da se raziđete. Kada se bojite da biste se „raspali“ kada biste izgubili partnera/partnerku onda sebi ne ostavljate drugi izbor nego da stalno popuštate i pravite kompromise – da budete hronično nezadovoljni.


1 коментар

Emocionalna ucena

“Uvek mi se to desi”, “Stalno to radim”, “Zna da mi je to slaba tačka i namerno to radi”, “Ne mogu da je gledam kako plače”, “Ja se zaledim kada on počne da viče na mene”, “Kakav bih ja to sin bio, kada ne bih…” itd.

Da li vam nešto od ovoga zvuči poznato? Ako često pomislite ovako nešto, verovatno ste žrtva emocionalne ucene. Emocinalna ucena je način manipulisanja drugom osobom pozivanjem njenog osećanja krivice, straha ili odgovornosti. Manipulacija podrazumeva da nekog navodimo da čini nešto što ne želi. Pri tome se možemo koristiti različitim sredstvima, a jedan od njih je, dakle, emocionalna ucena.

download (2)

Važno je podvući da, ljudi svojim ponašanjem mogu POZIVATI neka naša osećanja, ali izvršnu moć na kraju ipak imamo mi sami. Dakle, drugi mogu pokušavati da provociraju naše osećanje krivice, na primer, ali da li će u tome uspeti zavisi od nas. Ovo je vrlo važno, jer to znači da ako naučimo da prepoznamo “udicu” (provokaciju, poziv odrđene emocije), možemo da vešto izbegnemo da budemo izmanipulisani.

d

“Udice” predstavljaju (ne)verbalne poruke drugih ljudi upućene nama, a koje imaju za cilj da aktiviraju kod nas, recimo, osećanje straha. Na koju će emociju provokatori ciljati, zavisi od toga kakve su “udice” naučili na bacaju i od toga šta im iskustvo sa vama govori da će najverovatnije dati efetak. Što vas bolje i duže poznaju, utoliko će im biti poznatije vaše “slabe tačke” i na njih će se fokusirati.

images (143)

            Kako izbeći manipulaciju?

  • Prvo je potrebno proznati “udice” na koje se pecate i osećanje koje se na njih javlja.

Kako? Tako što ćete razmisliti koje su to situacije koje podvodite pod “Kakav bih ja sin bio kada (ne)bih…” ili “Uvek popustim” i sl. Recimo, uvek popustim dečku kada se raspravljamo… Ali ne u bilo kojoj vrsti rasprave, nego samo onda kada mi on (ne)verbalno nagovesti da bi me mogao napustiti. Tada uvek popustim, iako mi je možda i važno da ostanem pri svome.

Dakle, potrebno je prepoznati obrazac. On uvek postoji, samo je nekada teže do njega doći. U ovom slučaju obrazac ili “udica” je (ne)izrečena pretnja partnera da će me ostaviti. Osećanje koje on kod mene poziva je osećanje straha da bi me mogao napustiti. Posledično, ja kao i uvek popuštam, iako se možda radi o nečemu što mi je zaista važno i da se nisam “upecala” ne bih popustila.

  • Drugi korak je preispitati adekvatnost tog vašeg osećanja – krivice, straha, odgovornosti. Ako je neadekvatno u pogledu kvaliteta (da li u opšte treba da osećate npr. krivicu?) ili intenziteta, onda to treba prihvatiti kao neprimereno i promeniti.
  • Konačno, treći korak podrazumeva usvajanje asertivnih oblika ponašanja u tim “kritičnim” situacijama. Drugim rečima, naučili ste da prepoznate kada neko pokušava da vas izmanipuliše, razumete da vas to uznemirava na određen način i da to nije adekvatno, ali ne znate kako drugačije da reagujete, jer ste samo tako naučili da se ponašate u takvim situacijama. Dakle, poslednji korak je da se informišete preko Interneta, literature ili psihologa kakva bi bila ispravna, asertivna reakcija u toj situaciji. Kako da ne dozvolite da vas izmanipulišu, ali da ni vi njih ne povredite.

Ljudi koji pokušavaju da vas navedu na nešto što vi ne želite, su vrlo često vaši najbliži i najmiliji. Zato je važno napomenuti da su promene obrazaca ponašanja jako teške, jer ne samo da je to ponašanje dugo ponavljano i učvršćeno, nego je i praćeno snažnim osećanjima prema ljudima koji su nam bitni. Još je značajno podvući da oni koji pokušavaju da nama emocionalno manipulišu u najvećem procentu slučajeva toga nisu svesni. To ne znači da je njihovo ponašanje ok, ali znači da nemaju svesnu nameru da kod vas izazovu patnju.


Оставите коментар

STRAH OD PROMENE

Promena podrazumeva nešto novo, nešto sa čim se treba upoznati, na šta se treba adaptirati. Prve asocijacije na reč promena su verovatno rizik i neizvesnost. Rizik i neizvesnost logično su povezani sa osećanjem straha. Dakle, što je veća promena pred nama, to je i strah od nje veći.

Слика

U životu ponekad budemo u situaciji koja nam ne odgovara, u kojoj smo nesrećni – partenrska veza, prijateljstvo, stan, posao, država – ali koju teško donosimo odluku da promenimo. Pokušali smo da ne vidimo neke stvari, da se navikneno, da promenimo sebe, ali ništa nije dalo rezultat kakav smo želeli. I tako ostajemo u poziciji koja nam ne odgovara, u kojoj smo nesrećni, iz straha od neizvesnosti koju sobom nosi promena.

Kada smo u ovakvoj situaciji šta činiti – ostati večno u poziciji koja nam ne odgova? Neki će se razboleti od nezadovoljstva, neki će čekati da budu toliko nesrećni da će im svega biti preko glave i izaći će iz te situacije, oni koji generalno nemaju teškoće u donošenju odluka će već izabrati za sebe neki drugi put, nekima će biti potrebna pomoć stručnjaka, a nekima će biti dovoljno da detaljnije sami sa sobom prodiskutuju šta je za njih najbolje rešenje. Ovaj tekst namenjen je poslednje pomenutima. Ideja je da dobijete neke korisne, praktične smernice kako da donesete odluku – da li napraviti veliku promenu ili ne?

Слика

  • Kada donosite neku važnu odluku, kada vagate između nekih opcija dobro je svoje misli stavljati na papir. Tako ćete biti fokusirani na problem, ali konstruktivno.
  • Razmotrite pozitivne i negativne strane svake opcije – takozvane liste „za“ i „protiv“.

Слика

  • Kada je velika odluka pred vama to znači da će ona bitno uticati na kvalitet vašeg života, zato je dobro opisati (napisati) kako bi vam izgledao život za (npr.) 5-10 godina, ako biste rizikovali i izašli iz situacije u kojoj ste i na drugom papiru opisati kako bi vam život izgledao ukoliko ne biste napravili promenu. Pri ovoj aktivnosti je važno da napravite što detaljniji opis i da se zaista uživite u to o čemu pišete. Emocija koju budete osetili pri pisanju i jedne i druge „priče“ daće vam jasan znak koji je put kojim želite da idete.
  • Kada ste doneli odluku šta biste želili, dobro pripremite teren za promenu – aktivno tražite novi posao, obučavate se da biste stekli potrebne veštine za zeljeno zanimanje, kontaktirate ambasade ili prijatelje u inostranstvu, informišete se o kupovini nekretnina, najavljujete partneru da želite da razgovarate s njim… Preduzimate korake ka realizacii promene.
  • Nekada će vam biti sasvim jasno šta želite ali ćete osećati prevelik strah od usamljenosti, besparice, neuspeha… U takvoj situaciji potrebno je preispitati racinalnost svojih uverenja koja leže u pozadini ovih strahova. Ovu proveru nekada ćete moći dobro obaviti sami i rešiti se iracionalnih uverenja i propratne emocije preteranog straha. Ukoliko vam to ne pođe za rukom uvek se možete obratiti nekome ko je stručan i ko će vam pomoći da se rešite kamena spoticanja zvanog strah od promene.

 Слика