Rad na sebi


Оставите коментар

Ustati ili odustati? – kako ostati motivisan na putu do cilja

Danas se živi brzo. Imamo puno uloga, mnogo obaveza, uče nas da trebamo biti ambiciozni, sebi postavljati visoke ciljeve. „Treba“ postići puno toga, a sve to u što kraćem vremenskom roku, ako može „da bude gotovo juče“.

Najpre da pojasnim, ovo treba sam stavila pod znacima navoda, jer je tiranija „trebanja“ jednako loša kao i tiranija „moranja“, zapravo to je jedno isto. Ništa se ne mora, a i ono što „bi trebalo“ pitanje je zašto i ko kaže da bi trebalo. Elem, pod pritiskom raznih obaveza često ljudi dođu u situaciju da se osećaju isrcpljeno, apatično, da im je dosta svega i da se ujutru pitaju da li da ustanu iz kreveta ili da od svega odustanu. Zato je važno da najpre dobro razmislimo zašto na sebe prihvatamo obaveze (nabavka, plaćanje računa, odlazak na posao, pomaganje polovini familije oko svega i svačega, rađenje domaćih zadataka svojoj deci, peglanje košulja svome suprugu, generalno sređivanje kuće svake nedelje…) i uloge (majka, supruga, zaposlena, komšinica, sestra, prijateljica…) koje prihvatamo. Šta mi imamo od toga? Da li nas to i na koji način ispunjava?

Ako nas nešto samo opterećuje, a po prirodi stvari nije naša obaveza (završavanje posla umesto svojih kolega, slušanje jadikovanja komšinice svakog dana, peglanje muževljevih košulja…) sasvim je ok da to prestanemo da radimo.

Život je samo jedan, ima rok trajanja, nikad ne znamo kada će on isteći i čini mi se da je suludo trošiti svoje vreme na nešto što nam samo crpi energiju. A kada prestanemo da radimo sve ono što nam ne prija, ostaje nam vremena da radimo nešto što bi nam godilo. Dakle, najpre odustanimo od onoga što smanjuje kvalitet našeg života.

Zatim, važno je dobro organizovati svoje vreme. Ako nemamo jasan plan šta i kada treba obaviti, stalno ćemo biti u haosu, a to dalje znači pod stresom. Topla preporuka je da nabavite sebi rokovnik, planer u koji ćete zapisivati svoje nedeljne i dnevne obaveze. Na taj način moći ćete da na vreme napravite raspored kakav vama odgovara, a uz to nećete sve držati u glavi i pitati se da li ste nešto zaboravili, jer ćete sve imati zapisano. Ovo bitno smanjuje stres na svakodnevnom nivou i čini nas produktivnijim. Dakle, kvalitet života raste!

Na kraju pomenimo da postoje i ciljevi, koji su veliki i koji su nam važni, koje želimo da ostvarimo ne samo zato što će nas kasnije drugi tapšati po ramenu, već zato što i mi sami to autentično želimo. Kada su ciljevi veliki i dugoročni nije uvek lako istrajati na putu realizacije. Ono što može biti pomoć jeste pisanje motivacionih poruka, pravljenje panoa na kojima stoje poruke, slike, nalepnice, citati itd. koji nas podsećaju na cilj kome stremimo i na to zašto nam je važno da dođemo do tog odredišta. I naravno, kada je trka duga, ma koliko važna bila, potrebno je s vremena na vreme stati, podmazati mašinu, dosipati gorivo, pa tek onda nastaviti dalje. Dakle, negujte sami sebe. Dajte sebi pravo na pauzu, užitak, predah. To bitno puni baterije, čini da se oslobodite stresa i još većom silom nastavite ka svom cilju.

Da sumiramo, odgovor na pitanje „Da li da ustanem ili odustanem?“ je – ako nije važno i samo crpi energiju ODUSTANITE ODMAH, ako je važno i podiže kvalitet života NASTAVITE, ali ne zaboravite da po potrebi stanete, predahnete i dopunite svoje gorivo.

http://www.sretnazena.com/2016/11/ustati-ili-odustati-kako-ostati.html


Оставите коментар

Tehnike prevladavanja stresa

2014-12-28 17.48.59 U Velikoj Plani 28.12.2014. godine pri udruženju „Asertiva“, a u saradnji sa KZM Velika Plana, održana je radionica na temu tehnike prevladavanja stresa. Radionica je imala za cilj da polaznice nauče da prepoznavanju stres i usvoje jednostavne tehnike koje mogu primenjivati u svakodnevnom životu.

Kroz diskusiju, kraći film i prezentaciju upoznale smo se sa različitim simptomima stresa, a kasnije smo razmatrale koje sve tehnike relaksacije možemo primenjivati u cilju opuštanja i oslobađanja od stresa. Takođe razmenjene su ideje o navikama koje je dobro uvesti u svakodnevnicu kako bismo se zaštitili od različitih neprijatnih i negativnih okolnosti koje život sa sobom nekada nosi.


Оставите коментар

Stres

download (9)KAKO NASTAJE STRES?

Svaka emocionala reakcija, pa tako i stres reakcija (stres), nastaje kao posledica tumačenja nekog stimulusa kao važnog. Dakle, uopšteno rečeno, stres se javlja kada neki stimulus procenimo kako značajan. Stimulus koji dovodi do javaljanja stres reakcije naziva se stresor.

Stresor je svaki zahtev koji je postavljen pred čoveka, a kome on smatra da nije dorastao. To su stimulusi koje procenjujemo kao opasne. Zahtevi za promenom koje procenjujemo kao važne.

Međutim, sam po sebi stimulus ne može izazvati stres, već do njega (stres reakcije) dovodi specifičan način interpretiranja, tumačenja, stimulusa.

Stres (stresna rekcija) je posledica procene da postoji nesklad između opaženih zahteva i kapaciteta osobe.

SIMPTOMI STRESA

Simptome stres reakcije možemo grupisati u sledeće kategorije:

1.      Fizički simptomi – glavobolja, napetost mišića; na koži se mogu pojaviti iritacije ili fleke; povećan krvni pritisak; poremećaj u radu srčanog mišića; problemi sa varenjem; ubrzano disanje, osećaj gušenja; umor, malaksalost i snižen energetski nivo organizma.

hhh

2.      Intelektualni problemi – pad koncetracije, zbunjenost, a usled toga i otežano donošenje odluka i često pravljenje grešaka; pamćenje može biti oslabljeno; a stav prema sebi i trenutnoj situaciji negativan.

3.      Emocinalni simptomi – osećanje bespomoćnosti, razdražljivost, loše raspoloženje, tuga, ljutnja, stid, krivica; pad samopouzdanja i samopoštovanja.

4.      Funkcionalni simptomi – sve ono što spada u negativnu promenu u odnosu na dosadašnji način funkcionisanja. Tu mislimo na veće konzumiranje kafe i alkohola; uzimanje nedovoljnih ili ogromnih količina hrane; smanjena ili značajno povećana potreba za snom; povlačenje od ljudi sa kojima inače postoji redovan kontakt (porodica, prijatelji, kolege); nekada se zapušta i lična higijena…

5.      Socijalni simptomi – osoba oseća da je odbačena, beskorisna; često se ljudi izloženi jakim stresorima povlače u sebe ili s druge strane prekomerno opterećuju okolinu svojim problemima.

STRATEGIJE SAMOPOMOĆI

  1. Trudite se da opazite sopstvenu izloženost stresu kao i posledice koje to po vas ima. Pod tip se podrazumeva da uvidite koliko posao ima uticaja na vaše spavanje, ishranu, korišćenje kafe, cigareta i alkohola, na odnose u porodici i prema prijateljima, kao i na eventualne pojave fizičkih tegoba i bolesti.
  2. Struktuirajte vreme – odredite prioritete obavezama i vreme za odmor.
  3. Postavite granice. Naučite da kažete “ne” i da ne radite ono što nije vaša obaveza i ono što ne želite.
  4. Preformulišite unutrašnje misli i dijaloge iz negatinog u pozitivni smer.
  5. Imajte realno pozitivan stav prema sebi i svojim sposobnostima – dakle, ne umanjujte vrednost svojih sposobnosti, ali nemojte ni postavljati pred sebe nerealno visoke ciljeve.
  6. Relaksirajte se pasivno ili aktivno – kako vam već više prija. Pasivne tehnike relaksacije podrazumevaju: slušanje muzike, čitanje, spavanje… Aktivne tehnike obuhvataju razne tehnike opuštanja mišića koje dovode organizam u stanje smirenosti – joga, meditacija, mišićna relaksacija….

images (76)