Rad na sebi


Оставите коментар

U braku mi je postalo dosadno – da li je to znak da se više ne volimo?

Ljudi vrlo često utisak da im je zabavno ili dosadno u odnosu sa partnerom prepoznaju kao znak postojanja ili odsustva ljubavi. Da li je ovo zaista pokazatelj na koji je dobro osloniti se pri proceni kvaliteta emotivnog odnosa?

Hajde da najpre definišemo ljubav. Ljubav podrazumeva jedan kompleksan emotivni odnos u kome partneri koji se vole prepoznaju jedno drugo kao sebi veoma važna bića kod kojih uviđaju mnogo toga dobrog. Za razliku od zaljubljenosti koja podrazumeva idealizaciju partnera, u ljubavi mi imamo realnu sliku o drugoj osobi i uviđamo i njene mane, a ne samo vrline, ali procenjujemo da su te mane daleko manje i daleko manje važne nego ono što prepoznajemo kao pozitivne karakteristike partnera.

S druge strane monotonija u partnerskom odnosu podrzumeva jedan ustaljen, predvidim način svakodnevnog funkcionisanja, bez iznenađenja, novih iskustava, dakle jednoličnost u odonosu dvoje ljudi.

Ako dobro pogledate ove dve definicije, videćete da ljubav i dinamičan odnos, a s druge strane odsustvo ljubavi i monotonija nisu ni na koji način međusobno uzročno posledično povezane. Ljudi mogu da se vole i da imaju “dosadnu” vezu, ali i vrlo dinamičan odnos;  s druge strane ljudi koji se vrlo površno poznaju a jako su zaljubljeni mogu da imaju vrlo strastven i uzbudljiv odnos, ali to ne znači da se vole.

Dakle, odgovor na pitanje bi bilo da, monotonija u vezi nije pokazatelj toga da li se dvoje ljudi vole ili ne, nego koliko energije i vremena ulažu u organizovanje zajedničkog vremena. Ako se ne posvećujete partneru, ne isprobavate nove stvari – hrana, seks, putovanja, izlasci, izleti itd, ne unosite raznolikost u vreme koje provodite zajedno, ne govorite o bitnim stvarima koje se dešavaju u vašim životima, postaće vam dosadno. Ali to će vam se dogoditi i u svakoj drugoj relaciji – sa kolegama, prijateljima… Da bi vam bilo zabavno, morate se pokrenuti i raditi nešto novo i drugačije. Da sumiramo, ako vam je dosadno u vezi, nemojte odmah zaključiti da ste prestali da volite partnera, već se pokrenite i zajedno osmislite nove aktivnosti u kojima biste oboje uživali.

I na kraju valja dodati jedan važan podatak – ne očekujte da Vas partner usreći i zabavi. Kako se osećamo odgovornost je nas samih, a ne našeg partnera, ne vezano za to koliko smo dugo zajedno. Čujem devojke koje kažu “da sam sa nekim drugim možda bih i ja bila zadovoljnija, motivisanija da ostvarim neke rezultate sa kojima sada zaostajem, jer me on ne motiviše”. Ne pripisujte svoju odgovornost drugima, ne krivite partnera zato što ne činite sa svojim životom ono što želite. Za vaš odnos ste odgovorni oboje, ali za to kako se vi osećate u svojoj koži i životu, ste odgovorni isključivo vi.

Zato, pre nego zaključite da on/ona nije prava osoba za vas, zapitajte se čime ste zapravo nezadovoljni i na koji način sami doprinosite tome da se nalazite u situaciji u kojoj ste. Posledično razmotrite načine na koje možete sami povećati kvalitet svog života.

S druge strane, nekada nismo ni svesni na koje načine sami sebi kvarimo sreću, još manje zašto to radimo. Ne razumemo zašto “uvek biramo pogrešne”, zašto se “baš za mene lepe takvi/e”, zašto mi se “svaka veza završi tako što iz nje pobegnem čim postane ozbiljno”… Kada u određenoj oblasti života dugo pokazujete ponašanje koje ne vodi vašem zadovoljstvu, već samo pogrešnim izborima i postupcima, a pri tom ne znate zašto se tako vladate ili kako to da promenite, uputno je potražiti psihološku pomoć. Ovo ne znači da imate neki psihijatrijski poremećaj, već da postoje neka vaša uverenja, kojih možda i niste svesni, a koja su iracionalna i sapliću vas na putu uspešne veze (kada već gvorimo o partnerskim odnosima). Psiholog tu ima zadatak da vam pomogne da otkrijete koja su pogrešna uverenja i kako da ih zamenite realnim sagledavanjem sebe, partnera i funkcionisanja u partnerskim odnosima.

  1. Koliko svakodnevne obaveze utiču na to da bračni partneri prestanu da posmatraju jedno drugo na način na koji su to činili u početku veze i braka?

Svi imamo svakodnevne obaveze, ali ne utiče to na svaki par na isti način. Ne uđe svaki par u kolotečinu zato što ima uobičajene svakodnevne obaveze. Svi mi imamo za obavezu da skuvamo ručak, idemo u kupovinu, sredimo kuću, peremo i peglamo veš, plaćamo račune, idemo na posao. Ali ako nam to postane jedina ili glavna okupacija i način na koji provodimo vreme, ako prestanemo da ulažemo u svoj odnos sa partnerom, onda je monotonija neizbežna. Pa ko se ne bi osećao “smoreno” i zarobljeno u sopstvenoj svakodnevnici, kada ne bi imao neki izvor zabave? Dakle, održavajte kuću prihvatljivo čistom, plaćajte rauče i idite na posao, ali organizujte se tako da imate što više slobodnog vrema i da ga provodite tako što ćete raditi nešto sa svojim partnerom ali drugačije od onoga kako sada funkcionišete, isprobajte nešto novo i zajedno se zabavite. Zabava i monotonija jedno drugo isključuju.

  1. Postoji teza da „djeca učvršćuju brak“ i da kriza u bračnim odnosima (nekada i razvod) nastaje kada se djeca osamostale i krenu svojim putem. Istina ili zabluda?

Deca niti učvršćuju, niti narušavaju bračne odnose. U braku su dvoje odraslih ljudi, a ne deca. Kvalitet braka dakle ne zavisi od prisustva/odsustva dece, nego od toga kakav je partnerski odnos. Ljudi  umeju da zapostave svoj brak, da zaborave da su muž i žena i potpuno se posvete samo ulozi mame i tate. To onda bude problem kada deca odrastu, pa napuste roditeljski dom, a ljudi koji su dvadeset godina bili samo roditelji, a zaboravili da budu partneri, tada budu u problemu jer nema više dece da im ispune vreme i okupiraju pažnju, pa su neminovono upućeni jedno da drugo. A kada dve decenije vi praktično nemate brak, to je vrlo nezgodno, jer vi ne znate kako da provodite vreme sa tom osobom koja je sada toliko starija i drugačija od one s kojom ste stupili u brak pre puno godina. Zato se neki parovi odlučuju da ponovo postanu roditelji kada im se starija dece odsele, jer ne znaju kako sami da provode vreme i funkcionišu.

  1. Kada dvoje mladih započnu zajednički život, neminovno sazrijevaju tokom braka, mijenjaju lične i životne prioritete, a nekada i vrijednosti i uvjerenja. Da li je promjena krucijalnih vrijednosti i uvjerenja „krivac“ za bračnu krizu? I kako to prevazići?

Istina je, celog života se menjamo, sazrevamo, učimo nešto novo i učimo da na stvari i život gledamo drugačije nego u mladosti. Za brak može biti problem ako se ljudi razvijaju na različite načine, u različitim smerovim i počinju da se razilaze u ključnim životnim vrednostima i očekivanjima od života i partnerskog odnosa.

U skladu sa ovim lako je zaključiti da svaki partnerski odnos prolazi kroz neke razvojne faze, a svaka razvojna faza sa sobom nosi jedan krizan period. Kriza podrazumeva da smo na nekoj prekretnici, imamo izazov koji ako uspešno rešimo postajemo bolja verzija sebe ili ako se zaglavimo imamo problem u funkcionoisnju u toj određenoj oblasti. To za partnerski odnos znači da se mi periodično suočavamo sa nekim razvojnim faza – upoznavanje, izgradnja osnosa i poverenja, stupanje u brak, učimo se podeli obaveza i zajedničkom životu, postajemo roditelji, pa treba uskladiti posao-brak-roditeljstvo-socijalni život-familiju, pa dođe i drugo dete, pa to ponovo poremeti ustaljenu ravnotežu, deca prolaze kroz svoje razvoje faze, mi starimo dolazimo do krize srednjih godina, umiru nam roditelji, odlazimo u penziju… Svako od nas prolazi kroz razvojne periode, naša deca prolaze kroz razvojne stadijume, naši odnosi menjaju dinamiku… Uh! Puno je izazova, ali se oni dobro prevazilaze dokle god ljudi umeju da prepoznaju dobro u onom drugom, dokle god vole svog partnera, dokle god umeju zdravo da komuniciraju i rešavaju konflikte i dokle god su spremni da rade na svom odnosu.

Nekada naravno postoje nepremostive razlike i sukobi, ali moje je mišljenje da to počiva na pogrešnom izboru partnera od samog početka. Sistem vrednosti je nešto što se malo i retko menja tokom života. Tako da ako postoje nesuglasice na ovom polju ili se partner ne uklapa u naš sistem vrednosti, to je najverovatnije bilo tako od samog početka samo nismo bili toga svesni.

  1. Gdje najčešće „škripi“ kada bračni partneri jedno drugom postanu stranci?

Jedno drugom postajemo stranci, imamo utisak da smo jedno drugom daleki, da nismo povezani, onda kada dugo zapostavljamo svoj odnos, kada se ne poveravamo jedno drugom, kada ne razgovaramo o bitnim stvarima, kada ne komuniciramo svoje emocije, kada ne slušamo jedno drugo, kada ne provodimo kvalitetno vreme zajedno. Ljudi jedni drugima završavaju rečenice kada postoji dobra komunikacija i kada možete lako pretpostaviti šta ono drugo misli. A to možete samo ako ste puno puta razgovarali o tome kako partner razmišlja i kako se oseća u različitim situacijama. Dakle, posvećenost partneru i zdrava komunikacija je ključ bliskosti.

  1. Kada je razvod najbolje rješenje?

Kada se brak ne može popraviti, bolje je razvesti se nego ostati u odnosu koji je po partnere u psihološkom smislu toksičan. Ako dvoje ljudi potraže i bračnog terapeuta i zaista se potrudne da poprave odnos i vide da i dalje nema pomaka, da jednostavno više ne ispunjavaju potrebe jedno drugom, da im taj odnos ne prija i da to nema perspektivu da se popravi, onda je zdravije prekinuti takav odnos, nego ostati do kraja života u relaciji koja vam ne prija. Nekada ljudi ni ne žele da pokušavaju da poprave odnos, ali i to je pokazatelj toga koliko je nekom stalo do partnera, do tog braka itd. Takođe, tu se može otovoriti i niz pitanja vezano za izbor partnera, za različite načine na koje nekada ljudi sebe sabotiraju u ljubavnom životu, ali to traži tekst za sebe. Elem, ako bismo dali odgovor u jednoj rečenici, to bi bilo da je bolje dobar razvod nego, loš brak. Ako se brak ne da popraviti, a vi ste nesrećni u toj relaciji, bolje je da brak okončate. Kada ste nesrećni u partnerskom odnosu, onda to ne može koristiti ni vama, ni deci, ni partneru. Svakako, ne treba ishitreno ni ulaziti u brak, ali ni izlaziti iz njega. Kao što rekosmo, puno je faktora i uticaja koje treba razmotriti kada ispitujemo šta “ne štima” u našem odnosa, utvrditi kako se i da li to da prevazići, pa tek onda doneti odluku o očuvanju ili prekidu bračnog odnosa.

Advertisements


Оставите коментар

postanite USPEŠNI U LJUBAVI

zaljubljeni-u-iluziju_800x600

Želite da brzo spoznate tajnu ljudi srećnih u ljubavi? Hoćete partnera o kakvom oduvek maštate i da budete zadovoljni svojim ljubavnim životom?

Aktivnosti na radionici „postanite USPEŠNI U LJUBAVI“ imaće za cilja da kroz 4 koraka naučite kako da ostvarite zdravu i uspešnu partnersku vezu.

Ideja je da prepoznate zašto uvek birate pogrešne i zašto se baš za vas „lepe“ neozbiljni, problematični, nezreli… Imaćete priliku da naučite šta znači zdrav ljubavni odnos i kako do njega doći.

KOME JE NAMENJENO? Radionica je namenjena svima koji žele da neguju uspešnu partnersku vezu, bez obzira da li su aktuelno u njoj ili su u potrazi za pravim partnerom.

KADA: Planirano je da susret traje 3 sata, u periodu od 16 do 19 časova. (13.2.2016.)

NAČIN RADA: Radionica će biti realizovana kroz prezentaciju, diskusiju i vežbe u grupi.

GDE: Ljube Didića br. 21 suturen, Zvezdara, Beograd

CENA: 1500 dinara

VODITELJKA: Radionicu će voditi dipl.psiholog Ivana Milosavljević. (više na https://radnasebi.wordpress.com/about/ )

PRIJAVA: Broj mesta je ograničen pa sebi na vreme obezbedite mesto putem prijave na mejl milosavljevic.psiholog@gmail.com


Оставите коментар

Kako zračiš tako i privlačiš

boy-meets-girl

Što kroz savetodavni rad, što kroz razgovore s brojnim prijateljicama primetila sam da je puno devojaka koje su nesrećne u ljubavi – same ili u vezama u kojima nisu zadovoljne.

„Niko mi se godinama nije dopao“, „Uvek se za mene lepe ti problematični“, „Momci danas hoće samo seks“… Ako se u kratkom prikazu vašeg ljubavnog života nameće reč UVEK, sigurno je da se radi o obrascu pri izboru (ili odbijanju) muškarca. Šta je loše kada imate obrazac? Loše je to što suštinski onda nemate slobodu izbora i mogućnost da naredni put uđete u vezu sa nekim zaista drugačijim, sa kim biste mogle imati zdrav partnerski odnos.

Sigurna sam da na prvu loptu se mnoge mlade žene neće složiti da nalovom „kako zračiš, tako i privlačiš“. Mnoge će reći „Jeste ja baš volim da budem sa nekim ko će – na mene gledati kao na seksualni objekat/ uvek upadti u probleme sa zakonom/ varati/ me zapotvljati/ biti bolesno ljubomoran! Pa nisam ja mazohista!“ I ja ću se složiti, niste mazohiste i na svesnom nivou ne želite da budete sa nekim s kim ne možete biti srećni. Ali postoji kvaka…

par_ljuta-zena_on-lezi

Nekada imamo iskrivljena uverenja o tome kakvi su muškarci (generlizacija da su svi muškarci isti je sama po sebi pogrešno uverenje, kakvi god oni tako „isti“ po nama bili), kako partner treba da se poaša prema nama, šta je zanimljivo, kako veza treba da funkcioniše…

Ako verujete da su zabavni i „pravi“ muškarci oni koji će se predstavljati kao teško dostupni, koji vole da „sede na dve stolice“, oko kojih treba da se „lomite“, pa teško da ćete biti zaista srećne. U takvom odnosu nema opuštanja i uživanja.

Ispravite pogrešna uverenja, oslobodite se bihejvioralnih obrazaca i uživajte u slobodi izbora 🙂

Naravno, puno lakše reći nego uraditi. Ali dobro je da za početak znate šta vam je činiti. A do promene će doći ili kroz rad na sebi kroz čitanje i bolje upoznavanje sebe ili u saradnji sa psihologom. U svakom slučaju pozivam vas da se zapitate da li ste zadovoljni svojim ljubavnim životom. Ako je odgovor ne ili nisam sigurna, preporučujem vam da pratite ove smerice i načinite potrebne promene kako biste ostvarili svoj pun potencijal na polju partnerskih odnosa.

love_girl_boy_romantic


Оставите коментар

Ljubav ili zaljubljenost

pink

Uspeh u obrazovanju i poslu zavisi od više fakora, kao i sve uostalom, ali recimo po najviše od toga koliko dobro poznajete materiju kojom se bavite. A kada se radi o partnerskim odnosima? Od čega tu zavisi uspeh? Pa ponovo od više činilaca, ali za početak od realnog sagledavanja partnera i odnosa u kome smo. U zavisnosti od toga da li gledamo kroz „ružičaste naočare“ ili ne govorimo o zaljubljenosti, odnosno o ljubavi. Poznavanje razlike između ove dve emocije je jako važno za izbor partnera, ali i kasnije negovanje odnosa dvoje ljudi. Dakle, verujem da bi ovaj tekst mogao biti zanimljiv i koristan svima kojima traže „srodnu dušu“ ili su već u emotivnom odnosu…

Prva razlika između ljubavi i zaljubljenosti je dakle odnos prema realnosti. Kada je osoba zaljubljena ona svog partnera ne vidi onakvim kakav on/ona zaista jeste, već onako kakav bi želela da bude. Kada nekoga zaista poznajemo, sa njegovim vrlinama i manama onda možemo govoriti o ljubavi. Kod zaljublenosti partnera doživljavao idealnim.

Zatim, kada smo zaljublejni gotovo da smo opsednuti drugom osobom. Praktično sve vreme mislimo o njoj. U ljubavi je situacija drugačija. Bavimo se i drugim aspektima svog života, a ne samo voljenom osobom.

Zaljubljeni veruju da ne mogu živeti bez svog partnera ili da bi im u najmanju ruku život bio prazan i besmislen. Oni koji vole znaju da bi patili izvesno vreme nakon razilaženja sa partnerom, ali da bi vremenom preboleli i da bi svakako njihov život imao smisla i bio ispunjen bez obzira da li sa tim, nekim drugim partnerom ili bez partnera.

Intenzitet osećanja je takođe jedna lako uočljiva razlika između ljubavi i zaljubljenosti. Naime, kada nekog volimo mi samo povremeno osećamo snažna osećanja prema toj osobi, a kada smo zaljubljeni gotovo smo stalno u afektu, tj. osećamo jaka osećanja prema partneru.

images (7)a

Dakle, zašto je važno poznavati razliku između ove dve emocije? Zato što zaljubljenost najčešće ne vodi dalje u ljubav (kako se često misli) već razočaranju. Kako je na početku slika idealizovana, iskrivljena vremenom uvidimo da smo osobu pogrešno procenili i razočaramo se. Ako pak s druge strane dozvolimo sebi da postepeno upoznajemo partnera, dajemo sebi priliku da realno sagledamo drugu stranu i izgradimo zdrav odnos ili barem na vreme izađemo iz relacije sa nekim ko nam ne odgovara.

Uporno ulaženje u odnose sa osobama koje nam ne odgovaraju i gde je veza neminovno osuđena na propast govori o obrascu u ponašanju neke osobe. Obrasci u delanju su odraz šablona u mišljenju. Ovi šabloni često traže da osoba potraži pomoć psihologa kako bi ga najpre prepoznala, a zatim i zamenila realnim sagledavanjem stvari.


2 коментара

Dosada u partnerskim odnosima

Zbog čega zadovoljstvo i kvalitet odnosa među partnerima vremenom opada? Šta je to što dovodi do „kolotečine“, monotonosti u vezi? Da li do toga mora doći ako ste sa nekim duži niz godina?

Manje interesovanje za partenra, lošiji seks, malo zajedničkih aktivnosti koje za cilj imaju išta drugo osim završavanja obaveza kao što su računi, kupovina namirnica, kućni poslovi, pripremanje obroka… – česte su odlike odnosa dvoje ljudi koji su više godina zajedno, naročito ako žive zajedno i imaju puno zajedničkih odgovornosti o kojima se treba starati.

par_ljuta-zena_on-lezi

Međutim, zašto je to tako i da li je to zaista sudbina svake „ozbiljne“ veze?

Hajde da vidimo prvo šta je problem, a onda da li taj problem ima rešenje.

Jedan od čestih uzročnika pada zainteresovanosti za partnera i uživanja u vezi je osvešćenje. Naime, kada se ljudi zaljube oni zapravo idealizuju svog partnera. Drugim rečima, ne vide ga onakvim kakav jeste, imaju iskrivljenu sliku u skladu sa onim što bi želeli da partner bude. Kako nas realnost uvek pre ili kasnije „lupi po glavi“ mi se u jednom trenutku osvestimo, shvatimo da osoba sa kojom smo nije onakva kako smo je mi doživljavali i razočaramo se. Nekada prekinemo odnos, a nekada ostanemo u vezi sa iluzijom da ljubav menja ljude i da će se možda zbog nas jednog dana promeniti. Ali ova zabluda je tema za sebe…

Do pada kvaliteta odnosa dolazi i onda kada ulazimo u vezu bez idealizovanja partnera. Šta se tu dešava? Tu najčešće dolazi do zanemarivanja značaja komunikacije i uzimanja partnera zdravo za gotovo. Kada su dve osobe dugo zajedno, kada se dobro poznaju, umeju da vremenom postepeno zanemaruju razgovore o svojim željama, emocijama; prestanu da ulažu energiju u kreativno provođenje slobodnog zajedničkog vremena; zajedničku zabavu stavljaju u drugi, treći plan; počinju da veruju da mogu jedno drugom čitati misli… Dakle – problem su pogrešne pretpostavke i nekomuniciranje svojih osećanja i želja.

REŠENJE – pre svega nemojte se zavaravati, koliko god nekoga dobro poznavali ne možete mu čitati misli i znati bolje od njega samog šta misli i oseća, a isto tako ni nas niko ne može uvek razumeti ako ne kažemo otvoreno, direktno i jasno šta nam je na pameti i koju emociju proživljavamo.

Kada prihvatimo da je potrebno pitati, saslušati i reći, da bi ispravne informacije bile razmenjene, onda se pozabavimo sadržinom komunikacije. Važno je pre svega pratiti sebe, osluškivati šta je to u čemu uživamo sa svojim partnerom, šta je to što nam nedostaje, šta je to što nam smeta, čime smo letstalk-3nezadovoljni, a šta je ono što priželjkujemo? Kada smo najpre sami svesni kako se osećamo i šta želimo od parnera i veze sa njim/njom, onda je važno da to i saopštimo. Jedino tako možemo dati priliku drugoj osobi da uvede promene u svoje ponašanje koje će doprineti tome da budemo zadovoljni. Isto tako i mi sami moramo naučiti da slušamo partnera i da koliko možemo i želimo izlazimo u susret njegovim željama.

Često oboje u vezi priželjkuju više seksa, više zabave, isprobavanja raznih novih stvari – putovanja, restorani, izleti, sportovi, plesovi… a ni jedno ne govori o tome. Tako oboje ostaju u odnosu u kome nisu srećni, jer veruju da sve veze vremenom postanu takve, dosadne.

Ljudi se ponašaju u skladu sa svojim uverenjima. Po principu „Kakve su ti misli takav ti je život.“ Ako očekujete da će vam u partnerskom odnosu vremenom postati monotono i da će uživanja biti sve manje, onda će tako i biti. Ako verujete da vaš odnos i nakon decenija provedih zajedno može biti ispunjen zabavom, uživanjima i radošću – takav će i biti. A sve zato što ćete se sami ponašati u skladu sa tim uverenjima. Ili ćete unositi život i dinamiku u svoj odnos, podstičući partnera na zajednička uživanja ili ćete pasivno pristupiti i samo čekati da „vreme učini svoje“. Moć je u vašim rukama.

            Nekada, kada ljudi dugo zanemaruju svoj odnos imaju velikih teškoća da prevladaju barijere. Tada iako su svesni svojih želja i osećanja, ne uspevaju da ih jasno saopšte svom partneru ili ne umeju da zaista čuju drugu osobu. Kada je situacija takva dobro je obratiti se psihologu, koji vas može naučiti kako da međusobno zdravo i jasno komunicirate.

Razgovarajte, delite svoje želje i osećanja i uživajte zajedno u onome što vas raduje 🙂