Da li ste pametni?

Ljudi će reći za mnoge stvari da Bog nije ravnopravno raspodelio svima, ali za inteligenciju to ne važi. Reći će, nema dovoljno sreće, nema dovoljno para, ali da nema dovoljno inteligencije niko  za sebe neće reći! 🙂

Međutim, da li je baš tako? Poznajem više mladih ljudi, koji su prosečno ili čak natprosečno inteligentni, a da toga nisu ni svesni. Usled negativno iskrivljene slike o sebi, sebe vide kao „nedovoljno pamete“. Upravo njima posvećujem ovaj tekst. Želim da nauče šta je inteligencija i da prepoznaju više njenih oblika kako bi im bilo lakše da uvide širok spektar svojih sposobnosti, što će, nadam se, dovesti do pozitivnije i realnije slike koju imaju o sebi samima.

Hajde da prvo naglasimo dve stvari: pamet i inteligencija su sinonimi (primetila sam da puno ljudi ima neke svoje teorije po kojima se ova dva pojma razlikuju) i svi koji imaju IQ 90 ili veći su prosečno ili natprosečno inteligentni.

Ok, hajde sada da vidimo kako psiholozi definišu inteligenciju…

„Inteligencija predstavlja, može se zaključiti, ne jednu jedinstvenu sposobnost, nego organizaciju većeg broja sposobnosti. Neki pojedinci mogu imati više razvijene jedne od spomenutih sposobnosti a drugi pojedinci druge. Zato se inteligencija pojedinca ne razlikuje samo po stepenu nego i po vrsti i ne postoji samo jedna, nego mnogo različitih vrsta inteligencije.“ Nikola Rot, Psihologija ličnosti, 2010

Kada se radi o pameti stručnjaci se slažu da ona nije jedna jedinstvena sposbnost, već organizacija većeg broja sposobnosti. Ono oko čega se, međutim, ne slažu jeste broj faktora ili sposbonosti koje svojim teorija podvode pod pojam inteligencije. Ja ću ovde predstaviti ukratko gledišta samo dva autora.

Luis TERSTON navodi 7 primarnih sposobnosti:

1. W – sposobnost rečitosti, koji se manifestuje u sposobnosti lakog nalaženja reči i bogatstvu rečnika kojim pojedinac raspolaže;
2. V – faktor za razumevanje verbalno (rečima) formulisanog sadržaja;
3. N – numerički faktor, sposobnost uspešnog operisanja brojevima, prvenstveno pri elementarnim računskim operacijama;
4. S – spacijalni faktor, sposobnost predstavljanja i zamišljanja prostornih odnosa;
5. M – sposobnost memorisanja, pamćenja, pre svega materijala bez logičkog smisla, materijala koji se mora mehanički pamtiti;
6. P – sposobnost percipiranja, sposobnost uočavanja malih razlika u dražima posredstvom vida;
7. R – faktor rezonovanja koji se ogleda u sposobnosti nalaženja opštih principa i u sposobnosti rešavanja opštih problema.

Gilford govori o značajno većem broju sposbnosti, ali ih sve kategorizuje u 5 velikih grupa:

1. sposobnost pamćenja (pamćenje vizuelnih, zvučnih draži, vremeskog rasporeda, besmislenog sadržaja…);
2. sposobnost kognitivnog mišljenja (blisko Terstonovom R faktoru);
3. sposobnost konvergentnog mišljenja (najjednostavnije se može objasniti kao sposobnost nalaženja jednog jedinog tačnog rešenja zadatka, problema);
4. sposobnost divegrentnog mišljenja (originalnost, kreativnost, više različitih valjanih rešenja za jednu situaciju);
5. sposobnost evaluatvinog mišljenja (sposobnost logičke evaluacije, provere vrednosti podataka i zaključaka).

 

Dakle, pozivam vas da promislite o sebi i svojim različitim sposobnostima. Sigurna sam da ih imate više nego sto ste do sada verovali da ih imate. Za one samosvesne, neka ovo bude samo još jedan pozitivan podsetnik J